Galerija „Kišni oblik“


Poštovani posetioci, dobro došli u galeriju „Kišni oblik“, jedinu u gradu koja neguje nov slikarski pravac – neoškrabizam!

Karakteristično za neoškrabiste je da slikaju pojmove, misli, osećanja, a ne konkretne oblike. Inspirisani životom koji ih okružuje i koji na vrlo originalan način prikazuju, ove avangardne slikare odlikuje širok spektar raznovrsnosti. Verujemo da će baš oni biti zazlužni za uspostavljanje najkontroverznije potrebe današnjice – prava na različitost.

Prema motivima pesme „Pahuljica jedna mala“ nastala je nova izložba neoškrabista koja nosi naziv kao i pesma.

Prvi autor se jasno opredelio da oslika leto. Verovatno mu je pažnju privukla upravo divergentnost izražaja same pahulje koja je iskoristila najtoplije godišnje doba da se zamisli.

Kod drugog autora uočavamo pre svega dojam cele pesme. On je smatra zaokruženom celinom, ali duboko oseća kako njenu poetsku srž ni grube granice njenog početka i kraja ne mogu sprečiti da nastavi da se ispoljava u nedogled.

Sledeća umetnica ukazuje na neodlučnost pahulje. Da li će pasti na hladnu ili na toplu slavinu?

Viktor se duboko protivi mogućnosti da mu se pahulja nasloni na nos, pa čak i pod okolnošću da se odmah istopi i to jasno ističe u prvi plan svoje slike, dok u pozadini pastelnim nijansama on žali pahulju jer se nakon svoje neodlučnosti ipak usudila da kao mesto na koje bi pala izabere njegov nos.

Jecinim razigranim crtežom dominiraju linije, od pravih, preko krivih, do kružnih. Vidimo da je ona i sebe stavila u pesmu, na šta ukazuje njen autoportret s leva. Slova F i T najverovatnije označavaju future tense, što radnju locira u budućnosti, pa s toga nemamo više jednu pahulju koja je nestala kad joj se naslonila na nos, nego njenu igru loptom u Bečićima, gde jedva čeka ponovo da ode, kad prođe zima, koja joj očigledno ne prija.

Na sledećoj slici dočaran je trenutak koji je opisan rečju – odmah. Neprocenjiv doprinos umetnosti, jer niko do sada nije uspeo da naslika – odmah.

Hladna racionalnost izbija iz Andrejevog rada. On je sahranio istopljenu pahulju. Iako je i sam došao na njen pogreb, ne vidi se da je tužan, već sledi logičan tok stvari: pošto je pahulja izdahnula, onda treba da se prema običajima isprati, a pošto je on poznavao, došao je tu jer je takav red. Automobilom kojim se dovezao, sam je upravljao, čime poručuje da je nezavistan.

Sledeći autor je u dijalogu s pahuljom. On joj postavlja pitanje gde misli da padne i pre nego što ona sama dolazi do saznanja da će pasti, čime je zbunjuje i unosi nemir u njen let. Shvativši šta je uradio, on joj nudi kao rešenje za njen pad svoj nos, koji nesebično pruža, na čemu mu je pahulja bezmerno zahvalna.

Naredni autor iskazuje žaljenje što mu pahulja nije pala na dlan. On veruje da bi se tu pretvorila u grudvu i da bi potrajala duže nego što je živela na njegovom nosu.

Vasilije ne prihvata nestajanje pahulje. Na vrhu prsta on nosi kapljicu sa nosa do najbliže klinike. Uz pomoć kolor doplera utvrđuje da su joj vitalne funckije i dalje očuvane. Uverava se u sopstvenu teoriju o večnom postojanju. To što je pahulja promenila svoj oblik on smatra evolutivnim razvojem i svojim crtežom daje odu životu koji nikad ne prestaje.

Danica na svojoj slici viče pahulji: „Stoj!“. Upozorava je da će se istopiti ako sleti.

I na poslednjoj slici današnje izložbe, autor okreće pogled prema svim drugim pahuljama koje padaju, istovremeno postavljajući pitanje zašto je tolika pažnja poklonjena toj jednoj pahulji koja se istopila na njegovom nosu.

Hvala što ste pogledali izložbu. Nadamo se da ste uživali.

About these ads

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s