U Muzeju vazduhoplovstva


U četvrtak, 22. marta, bili smo u Muzeju vazduhoplovstva. Bilo je strava!

Pre svega, kakav dan! Već u 10h, kad smo krenuli, bilo je tako toplo da smo poželeli da ne skrećemo desno prema aerodromu, nego da nastavimo pravo na more. Joca je predložio Sardiniju.

Kako nismo na vreme roditeljima najavili tu ekskurziju, odložili smo odlazak na Sardiniju za neki drugi put.

Usput smo pogađali marke automobila kraj kojih smo prolazili. Bez greške. Joca je komentarisao bilborde: „Evo ga ovaj iz preokreta! Kako je dosadan!“. :)

Stigli smo. Velika kuća-pečurka i oko nje puno raznih aviona. To je muzej vazduhoplovstva.

Naš kustos bio je pravi pilot. Zove se Pera. U bioskopskoj sali odgledali smo dva crtaća sa avionima, jednog Duška Dugouška i jedan sa Pajom Patkom. Onda nas je Pera poveo u obilazak muzeja.

Prvi avion koji nam je predstavio bila je jedrilica. To je avion bez motora. Njega petorica snagatora popnu uz neko brdo i onda jedan od njih sedne, a ostali ga gurnu niz liticu. I tako leti.

Prvi avion sa motorom konstruisala su dva brata koja se zovu braća Rajt. U svetu gotovo nepoznat, naš čuveni konstruktor aviona i uspešni sportista Ivan Sarić, nepunih 7 godina nakon braće Rajt leteo je na avionu koji je sam napravio. Koristio je priručni materijal: drvo, točkove od bicikla, trščanu baštensku stolicu, žice od klavira, laneno platno, jedino je dodao pravi motor. Njegov avion imao je navigacionu palicu, koja je u svetu patentirana tek 4 godine kasnije.

Upoznali smo mnogo vrsta aviona: jednokrilce, dvokrilce, sa mestom za jednog vozača (Ne!, rekao je Pera. Vozači voze autobuse, automobile, a ljudi koji upravljaju letelicama, zovu se piloti ili letači!), dobro, dakle, avioni sa mestom za jednog ili za dvojicu pilota ili letača. Ti što imaju dva mesta su avioni za obuku. Ali pored ovih aviona gde se piloti ili letači obučavaju u vazduhu, postoje i trenažni avioni koji su na zemlji. Mina ga je isprobala.

Kaže da nije strašno, ali se malo zavrti u glavi. Nego, da ne zaboravimo, videli smo avione sa jednim, dva, tri i više motora. Prvo su postojali oni sa elisama (što bi neki rekli: elipsama), ali kasnije su ih zamenili mlazni avioni. Oni lete tako što se odguruju o vazduh i postižu supersonične brzine, tj. lete brže nego što ćete nas čuti kada vičemo.

Letelice koje umesto krila imaju samo elisu, zovu se helikopteri. Ima policijskih, vojnih, medicinskih, vatrogasnih. Sve smo to pogodili. A pogodili smo i da ima i taksi helikoptera. Luka Stojki je rekao da ima i poštanskih, što ni sam Pera nije znao.

Pera nam je rekao da dok su muški bili u ratu, žene su pravile ovaj gore avion. Za pola dana su ga završavale. Ovaj ovde primerak je jedini na svetu.

Dodirnuli smo razne vrste aviona. Oni se prave od lakih materijala. Od drveta, ali i od metala koji su lagani. Vrhunac je bio kada smo (sada ćete nam zavideti) vozili avion. Nismo baš leteli, ali smo sedeli u kok-pitu i pomerali navigacionu palicu i pedale.

Pedalama se pomera krilce na repu aviona, a palicom krila.

Svi smo poželeli da budemo piloti kada porastemo. Piloti su lepi i zdravi i lete. Dok smo izbrojali do trideset, sišli smo niz tepenice i bili na izlazu. Što zbog brojanja, što zbog gladi, nismo bili tužni što idemo, ali bilo nam je totalno super i doći ćemo opet!

Foto priča je na, kao i uvek, na fejsu ;)

Lažni paleontolozi


Petak veče. Okupljanje naučnika počelo je oko 18h, tog 16. marta 2012. godine. Pojeli su picu. I još nekoliko. Neko je jeo i burek. A kad su stvorili kalorijski suficit, bacili su se na fizički rad:

To je potreban pesak za prikupljanje tragova lažnih praistorijskih stvorenja. Da, naši naučnici su paleontolozi. Ko? Šta? Ccc! Paleontolozi su: „Neki što nalaze ostatke dinosaurusa“, reče Tamara i dodade: „Ja sam pronašla svoju nogu u pesku“. A na pitanje: Šta je paleontologija?, Dunja odgovara: „Neka devojčica koja je paleontolog“. „Super je to posao“, ali neke su drugare i bolela leđa od kopanja.

Slušao se Thievery corporation, koji su naši paleontolozi proglasili nežnom kineskom muzikom.

Bilo je ozbiljnih razgovora. Dovođene su u pitanje mnoge postojeće teorije: „Nešto se priča, ali ja u to ne verujem. Nisu bili nekad dinosaurusi, nego džinovske kokoške!“. „Da, a znate, misli se da postoji, ali se ne zna, nije naučno dokazano: ima telo dabra, noge dabra, manja glava od dabra i kljun na licu, a taj je kljun duplo veći od kljuna patke. Ne postoje dokazi, jedan čovek ga je video. Kaže, ispod jednog drveta je video tog kljunara. Svi su poverovali, samo gradonačelnik nije. Nije neka opasna životinja. Jede samo ribu, ali mi nije jasno kako jede kada nema zube. Pre par hiljada godina je živeo i paleontolozi su pronašli njegove koske. Doneću ti knjigu, pa možeš da vidiš! Zadnji podaci o njemu su iz XVI veka…“

Da ne pomislite da su naši paleontolozi samo pričali, pogledajte šta su svašta iskopali.

Tako je to bilo. Pridružite nam se na sledećoj žurezi ;)

Buongiorno Italia


Na našoj multikulturalnoj radionici putovali smo u Italiju, zemlju pica i špageta, u kojoj je čuveni krivi toranj, razne antičke arene, zemlju u obliku čizme u kojoj se prave najbolje čizme. Počeli smo nabrajanjem jer smo se zaneli. Mislili smo da ćemo moći svoje oduševljenje da iskažemo u jednoj rečenici, ali ne ide.

Bili smo u Veneciji. Tamo su ulice kanali kojima plove gondole. To su duguljasti čamci i veslaju se odpozadi. U Veneciji svake godine krajem februara budu veliki maskembali po celom gradu, koji traju danima.

Glavni grad je Rim. U njemu je velika bazilika Sv. Petra, koju je projektovao čuveni slikar i vajar Mikelanđelo. A tamo je i ogromni Koloseum.

Stari Đepeto i Pinokio su takođe Italijani.

Mi smo se igrali makaronima u boji. Pravili smo ogrlice i mozaik.

Bili smo na Etni, najživahnijem vulkanu u Evropi. Pravili smo i njenu maketu, a eksperimentom i izazvali erupciju.

Slušali smo kancone, đuskali. Ma, ljudi, provod!

Čak smo i pravili picu. Pravu.

Slike iz Italije, gledajte ovde ;)

Koliko jako je jaje?


U okviru naše radionice Eureka!, na kojoj eksperimentima istražujemo različite prirodne pojave i zakone, ispitivali smo čvrstinu živog jajeta.

Pažljivo smo napravili postolje za jaje od gline i podigli kule od kovanica u visini jajeta.

Počeli smo da ređamo.

Svakom narednom knjigom uzbuđenje je raslo.

Bili smo iznenađeni koliko jako je živo jaje.

Neki od nas su već pomislili da ćemo moći i do plafona da ređamo knjige.

Rečnik stranih reči i izraza koje često i nama zadaju muku, pa kad nas neki striji bombarduju njima, hoće da nas  zaboli glava, i jajetu je došlo glave.

Izdržalo je dosta, svaka mu čast!

Zemun gruva


U petak 2. marta bila je nova luda žureza Sam u kući. Pravili smo R’N’R bend Zemun gruva.

Bogami je grmelo. Nismo zvučali lošije od mnogih koji se pojavljuju na MTV. Iako su naši drugari prvi put odsvirali neke melodije na ozvučenim instrumentima.

Vidite da je bilo zabavno, ali ne čujete koliko je bilo zabavno. Ako želite da čujete, kliknite ovde.

Za druženje na sledećoj žurezi dođite do nas, a još sličica možete videti i ovde. Ćaos!

Bili smo u Kini


Nji-hao, dobar dan
Ovo je pesma
O po veličini
Četvrtoj najvećoj
Zemlji na svetu
Kini
 
Kina čak ima
Najviše ljudi
Zato i ne čudi
Njen veliki zid
Što se iz svemira
Vidi
 
Kinezi su prvi
Stvorili papir
Vatromet i svilu
Oni čine jednu
Veliku svetsku
Silu
 
U Kini žive
Stidljive i tihe
Džinovske pande
Što provode dane
Sedeći i brsteći bambusove
Grane
 
Sje-sje na pažnji
Vidimo se možda
Na kineskoj plaži
Dugoj kao odavde
Sve do Brazila
Ćai-đen
 

Bilo je zanimljivo u toj ogromnoj zemlji. Učili smo kineski jezik sa nekom finom damom. Slušali smo kinesku muziku. Pravili smo zmaja.

Ne da smo samo jeli kineskim štapićima, nego smo i pripremali kinesku hranu.

Šta da vam kažemo, bili smo tamo 100%, možda i više nego da smo u stvarnosti u Kinu otputovali :)

Za još fotki, skoknite na fejs, klikom ovde.