Povratak prirodi

Razne mitove iz Grčke mitologije izučavali smo na Platonovoj Akademiji. U tome nam je dosta pomogao i Ršum svojom knjigom “Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke”. Neke mitove smo oživljavali na sceni, neke na papirusima koje smo samostalno izrađivali (umačući papire u rastvor zelenog čaja), a neki su nas inspirisali na stvaranje novih oblika. Jedan od njih je i mit o Pandori i njenoj čuvenoj kutiji.

Radoznalost joj nije dala mira, i iako joj je rečeno da ne otvara kutiju, morala je da virne. Tom prilikom su izletela sva zla, ali je ostao u njoj leptir – nada, da se nađe kada sve po zlu krene.

Niko od dece nije zamerio Pandori, jer su i deca po prirodi radoznala. Upečatljiv im je bio momenat nade i nju su shvatili kao nešto lepo.

Krenuli smo da crtamo čudovišta i duhove iz Pandorine kutije.

Poplavko:

Požarko:

Bolesko:

Ali tu je bio i leptir – nada:

Kad smo iscrtali ta razna čudovišta i pored njih leptira, morali smo da napravimo i kutiju u koju ćemo ih staviti.

Kutija unutra ima mehanizam i kada se otvori, sva ona čudovišta što smo u nju stavili, izlete napolje. Eto, i mi smo za trenutak bili Pandore. I bilo nam je jako zanimljivo. Na kraju krajeva, život bez zla bio bi dosadan.