Povratak prirodi

Danas je na našoj Platonovoj Akademiji gostovao profesor filosofije Aleksandar Saša Stefanović. Kad je utvrdio da studenti nemaju nameru da mu ni na koji način naude, podstakao ih je na razgovor o raznim temama o kojima se ne priča sa starijima. Tak0 je deci ispričao anegdotu o jednom brodskom kapetanu kojem se brod zaglavio na sred mora, jer nikako nije bilo vetra. Naredio svojoj posadi da se najedu pasulja.

Ovo je studentima bilo vrlo inspirativno. Opustili su se i prepustili mašti. Počelo je nadmetanje u tome čiji tata pravi najveću buku kada mu krenu gasovi. Neki su istakli i umeća svojih mama. Zatim su filosofirali o tome zašto u eri civilizacije u kojoj živimo nije pristojno da se proizvodi taj zvuk na javnom mestu. Priča je nekako skliznula u antičku Grčku i kako je postojala veoma značajna filosofska škola koja je branila učenicima da jedu bob, biljku sličnu pasulju, krupniju, ali koja proizvodi još veću buku jer sadrži više belančevina.

Pošto su kolege studenti već bili upoznati sa tim šta je filosofija i ko su ti filosofi, a i prepoznali su u samom Saši jednog predstavnika ove vrste, bili su radi da čuju priču o tome kako je Platon postao filosof. Na vrlo zabavan način Saša je od jednog dečaka kome nije bilo mnogo stalo do mudrosti, doveo Platona do mislećeg momka koji je postao Sokratov pratilac.

U znak zahvalnosti studenti su mu otpevali nekoliko svojih pesama. Onda je i Saša njima izrecitovao svoju pesmu o dobroj veštici Mici koja je obožavala ljubavne romane. Ovo druženje ostavilo je veliki utisak na studente Akademije i jedva čekaju da ponovo dođe Saša i ispriča im nastavak sage o mladom Platonu.

Kako je Platon postao filosof? Tako što se narugao jednom filosofu koji mu je kasnije postao učitelj. “Hej Kratile, Kratile, noge ti se skratile!”, rekao mu je jedne večeri dok se pripit vraćao iz taverne. Kratil je bio Heraklitovac i verovao je u prolaznost svega, pa tako i Platonove drskosti i postao mu je učitelj. Platon je ubrzo počeo da razmišlja o tome koji je smisao svega, ako je sve prolazno. To je bio crvić radoznalosti koji ga je kasnije učinio velikim mudracem.

Evo sličica sa ovog filosofiranja: