Осврт на ДКЛ


„Свет је, заправо, равна плоча која се налази на леђима џиновске корњаче“

Овом реченицом смо отворили врата Дечје космичке лабораторије. Аристотелов месец, Птоломејев космолочки модел и Галилејев телескоп сада делују тако далеко.

Док смо учествовали у Великом праску нисмо ни сањали да ће нам свака конфета која је испала из балона добити име и посложити се како у свемиру тако и у нашој глави. Научили смо много тога кроз игру и забаву! Као што смо се договорили првог дана на Пискаралу- САМО БЕЗ ПАНИКЕ! Нисмо се предали афектима и страховима чак ни у тренуцима када су нас посећивали ванземаљци. Заволели смо Добривоја и сестру му Добрилу као да су с нама од пелена. Нил Армстронг је можда први ходао Месецом, али ми смо први ходали Дечјом космичком лабораторијом. Ми смо пронашли Нолетову лоптицу на зеленој самоодрживој планети. Није нам, бре, ни било лако- те смо живели у свемирском броду, те у конзерви, мало јели ротквице, мало дехидрирану храну. 

Хало, људи, имали смо проблем! И сваки решили-  слали смо питања космичком поштом, веровали у звезде падалице и звезде надалице, и сваки дан завршавали са ЛАКУ НОЋ, СПАВАЈТЕ ТЕСНО! 

Са космичком кухињом све смо невоље космоса савладали и били довољно сити да започнемо припреме за интергалактичке олимпијске игре. Ту смо превазилазили себе свакодневно и китили се медаљама сваки час.

Никола Тесла је комуницирао са ванземаљцима, а ми смо јели и пили са њима месец дана. Посетио нас је и Матија Ћук, астрофизичар и са њим смо поделили неке своје закључке и запитаности.

Суперсоничне-хиперавангардне игре биле су спас за релаксацију после прекомерног бављења науком, а ко је и после тога имао енергије- похађао је школу плеса- Би-бип-бу-бап.

Обједињавање посећених планета у аутентични галакто-дневник прекинула је Добривојева животна дилема – остати или отићи? Тада смо основали две групе и након велике дебате, бучне попут оног праска- закључили да је време за растанак.

Након тешких тренутака, јавила нам се инспирација и тако је дошло до свечане премијере нашег научнофантастичног филма „Да ли је или није живот машта и игра“.

Након тога, наше интересовање је било предато зеленој тачки у свемиру, Земљи. Наше мисли и изучавања су тада ишле путем историје Земње, геологије, археологије, а у нашем дворишту освануо је Динопарк. Након сазнања о изумрелим врстама, решили смо да оставимо траг својим следбеницима и извршили процес познат као фосилизација у гипсу. То нас је мало умирило.

Након тога смо решили све океанске мистерије. Одпливали смо иза бова, тамо где се не сме. Упознали сирене, скокуницу,усњачу и завирили киту у уста. Уживали смо у гужви на коралном гребену, а онда изронили и нашли се у још неосликаној пећини. Ту смо доживели чаробни сусрет који сте у уметнички пренесеном издању могли да испратите пре викенда!

Ми смо заиста уживали у путовању! Већ мозгамо куда ћемо се упутити следећег лета! До тада, пратите нас и мислите на нас…

Dzinovi ili Skrivena istorija ljudske vrste

DSC05574

Mi smo vec navikli na cinjenicu da su u Decju kosmicku laboratoriju ovog leta stigli najveci naucnici sveta. Tako se nasa literarna radionica pretvorila u detektivsku, a nasa tema u naucni poduhvat. Naime, nasi drugari iz DKL-a tvrde da postoje dokazi o poreklu coveka koji se ne uklapaju u postojecu paradigmu. Radionica koja je kao pocetnu temu imala vrlo brzo zaboravljen Ep o Gilgamesu pretvorila se u zustro, opsezno i zapanjujuce razotkrivanje istorije. 

Nas drug Kosta tvrdi da su dzinovi postojali, a u kao svoj argument navodi spisak arheoloskih nalazista. Njegova teza je svakako uznemirujuca. Da li su dzinovi zaista postojali? Da li smo mi njihovi potomci? Sta cemo sa Darvinom?  Pratite nas.

SIRENE

16304_891579420870787_4136773893221700241_n

 

Prošle nedelje, usled proučavanja okeana, naša okna zapljusnuli su mlazevi vode! Pojavile su se sasvim neočekivano i jogunasto lepršale dečjom kosmičkom laboratorijom! Teodor koji je izučavao sirene na nekom od prošlih raspusta, upozorio nas je da brzo zapušimo uši jer se plašio za našu bezbednost.

Jesmo ga mi poslušali, priznajemo. No, ubrzo smo postali svesni svoje negostoljubivosti. Kad se samo setimo Dobrivoja i Dobrile i onih gama zrakova kojim su nas uništavali, stvarno nije bilo u redu da tek tako zapušimo oči pred ovim lepoticama. Crvenokose, zanosne, sa krupnim plavim očima zurile su u nas. Pitali smo se otkud one tako ni od kuda nasukane na našem povratničkom otoku. Objasnile su nam da su poslate od strane kralja Sredozemnog mora da nam objasne neke stvari.

Naš prijatelj Kolja Vesić je preuzeo odgovornost i uspeo da se poveže sa sirenama. Dok su Jeca i Andrea želele da dožive inicijaciju i postanu sirene, Kolja je smireno saopštio da moramo biti svesni da su one u goroj poziciji. Mi možemo da odemo na more kad god poželimo, a one more ne mogu da napuste tek tako.

Svi smo uzdahnuli setivši se Male Sirene i njene tužne ljubavne pesme.

Naše sirene, pomalo narcisoidne, odlučile su da nam poziraju tokom radionice i mi smo ih zaista verno prikazali.

Pogledajte galerju: https://www.facebook.com/media/set/?set=a.891578860870843.1073742179.288523721176363&type=3

Praistorijska vodena bića

DSCN2667

 

Visoke temperature nas teraju da bežimo glavom bez obzira od šporeta. Rerne su nam  na godišnjem odmoru. Kod nas, u vrtiću Povratak prirodi, leto dođe kao savršeno vreme za ispoljavanje svih naših posebnosti. Jedna od stavki na tom beskonačnom spisku je svakako i naša kreativnost u pripremi užina. Napustili smo Dečju kosmičku laboratoriju pre desetak dana i nastanili  Zemlju. Svakako smo prvo otkrili dinosauruse i ogromne, hladne okeane.

Izučavajući okeane i mora, mašta nam je bivala zaposednuta vodenim stvorenjima. Lepi Brka je rešio da našu maštu pretvori u stvarnost…i to jestivu!

Naše je umove najviše opterećivalo pitanje- da li su se neka od tih praistorijskih vodenih čudovišta nekim čudnim prirodnim okolnostima zadržala do današnjeg dana? Šta ako su se negde sakrili? Bar je pod vodom lako. Malo su nas i uplašili svi ti neobični izveštaji sa različitih geografskih koordinata, gde se već decenijama, pa i vekovima, pojavljuju gotovo neverovatne kreature.

Pomislili smo- možda su neke vrste praistorijskih vodenih nemani preživele do danas, ali našu radionicu sigurno nisu.

Od voća i povrća smo pravili smešna bića. Sva su bila prilagođena životu u vodi i to u divovskim jatima. No, više od svega su tako koloritna, sočna i ukusna bila stvorena da odigraju ulogu naše savršene užine!

 

Pogledajte fotografije: https://www.facebook.com/media/set/?set=a.887305854631477.1073742168.288523721176363&type=1

 

 

Pera Daktil – spot


Kao što smo i obećali, delimo s vama naš novi spot za pesmu Pera Daktil koja je predstavljena u prošlom postu.

Pesma je nastala iz dvonedeljne kreativne radionice za komponovanje autorske pesme, a na temu koja je zadata našim avgustovskim kreativnim programom Dečje kosmičke laboratorije: Formiranje i razvoj planete Zemlje.

Ritam našoj pesmi je dala sedmogodišnja Nevena, dok je na melodiji i tekstu zajednički radilo dvanaest predškolaca, prvaka, drugaka i trećaka pod mentorskim vođstvom Željka Marinkovića. Zajednički su snimili i spot.

Šta drugo da vam kažemo, sem da uživate u pesmi.

 

 

Prešišali smo dinosauruse


Naš letnji kreativni program za mlađe školarce i dalje fura punom parom. Ovom prilikom želimo da pozovemo sve koji nam se još uvek nisu pridružili.

Protekla nedelja u Dečjoj kosmičkoj laboratoriji trajala je 180 miliona godina. U ovom periodu su Zemlju nastanjivali ogromni gušteri – dinosaurusi. Našim naučnicima se posebno dopao ovaj period. U svojoj laboratoriji su stvorili Dino parkmatija blogDSC04050Vežbali su dinoanatomiju na svojim maketama skeletima. Takođe su uz pomoć Das mase izrađivali i makete njihovog spoljašnjeg izgledamatija blogDSCN2296 matija blogDSCN2358Najmlađi naučnici su pravili Simpatisauruse.

Posebno zanimljiv primerak pterodaktilske vrste je i Pera Daktil. Zajednički su svi naučnici radili na njegovoj izradi, a potom su mu oni najinspirisaniji posvetili i pesmu:

Mezozoik je doba kad je ogromno sve,
ogroman okean, jedan kontinent
po kome niče ogromno rastinje
i jure ogromne životinje,
dinosaurusi, strašni gušteri.

Sto miliona i neke pre nove ere
izleglo se pterodaktila dete,
slatki, mali, umiljati,
kreštavi i šareni
Pera Daktil, Pera Daktil.

Roditelji bili su mu očajni.
Zašto je tako šaren?
Uskoro je pokazao
da je posebno nadaren.

Lako učio je svaki stih,
leteo je drukčije od svih,
društvu pesme je pevao,
sve ih u šareno bojio.

Sto miliona i nek pre nove ere
izleglo se pterodaktila dete.
Pera Daktil Šareni
u svoje vreme mezozoik učini
tako šarenim, tako šarenim.

Snimili smo spot. Ostalo je da snimimo i pesmu, sve to uklopimo, pa ćemo vam i to pokazati. Do tada možete pogledati dosadašnje spotove Dečje kosmičke laboratorije: Vanzemaljci su vanzemaljci i Poletanje. Možete i poslušati našu radio emisiju, ili odgledati naš film.

Sledeće nedelje se bavimo ogromnim vodenim masama naše plave planete.

Do sledećeg javljanja iz Dečje kosmičke laboratorije

Kosmos – štasmos!

Ovde je plan za iduću nedelju, a ako želite da nam se pridružite, pišite nam na  povratakprirodi@gmail.com.

Megastrukture iz doba Jure


Počeo je drugi deo našeg ovoletnjeg programa. U tem kosmosu formirala se planeta Zemlja, ohladila, omorila se, izokeanila, i kopno se ispuni visokim rastinjem. Od ameba do „strašnih guštera“, što je prevod dinosaurusa sa latinskog, prešli smo za dan, jer vreme u našoj kosmičkoj laboratoriji teče onom brzinom kojom mi, naučnici, želimo. matija blogpDSC03896Nalazimo se u godini 192 296 315. pre nove ere. Pripitomili smo neke autohtone dinosauruske vrste i zabavljamo se s njima. Učimo ih da donesu kosku i tako. Sve u mašti, naravno. Ali smo napravili korak ka tome da maštu učinimo opipljivom. Počeli smo da pravimo naš Dino park. Predstavljamo vam njegovog prvog stanovnika, dinosaurusa Dina. Ovde je fotopriča o njegovom nastanku:)