U okviru naše redovne kreativne radionice Decokratija nastojimo da decu dobro upoznamo sa svetom odraslih, ne bi li ona bila shvaćena za ozbiljno i što pre uzela učešća u kreiranju svog okruženja.
Jedna od stvari koja čini svet odraslih je novac. Ovom fenomenu smo posvetili celih pet nedelja, kroz teme: poreklo novca, smisao razmene, preteča novca, zanimanje i plata, različite vrste vrednosti različitih vrsti dobara, a krunisali smo ovu aktivnost odlaskom u Narodnu banku Srbije.
Sve je počelo kroz razgovor o tome odakle novac. Na radionici je bilo prisutno 9 predškolaca. Neki su verovali da dolazi iz pećina, iz rudnika, da ga je stvorio Bog. Drugi odgovori su ukazivali na to da je iz banke, prodavnice ili sa posla. Na pitanje ko ga je stavio u prodavnicu ili banku, dobijeni su opet odgovori koji ukazuju na patuljke iz Snežane i 7 patuljaka, ali bio je i zanimljiv odgovor: “Ljudi koji rade u bankama su radili neki drugi posao, pa su doneli novac u banku.
Pitani su o tome ko pravi novac, da li ljudi ili ko. Ponovo su praštali maštoviti odgovori o tome kako vetrovi dijamante pretvaraju u pare i sl.
Pokazali smo im kovanicu od 2 dinara i pitali od čega je napravljena. Svi osim jednog su verovali da je od srebra ili zlata. Kad su pitani da li je zlato skupo, svi su rekli da jeste. Na pitanje da li puno vredi zlatan lančić, rekli su da vredi. Pitali smo: “Koliko?”. Jedan predškolac je rekao: 100 dinara. Ostali su se složili. Ukazali smo im na to da je kovanica koju smo držali u ruci teška kao zlatni lančić, a da vredi svega 2 dinara. Predškolac koji je rekao da zlatni lančić košta 100 dinara, promenio je svoju procenu i rekao da ipak košta 2 dinara. Pitali smo da li bi za taj novčić mogli da kupe čokoladu. Svi su rekli da. Poveli smo ih u prodavnicu.
Prodavačica im je pokazala papirni i kovani novac različitih vrednosti. Shvatili su da za 2 dinara nisu mogli da kupe nište iz prodavnice. Shvatili su da papirni novac vredi više od kovanog, a da se kovani pravi od metala koji su jeftiniji od vrednosti samog novčića.
Zanimljivost koju bismo takođe podelili s vama je dečja percepcija vrednosti. Deca su svesna da se mamina ljubav ne može kupiti novcem i da više vredi dobar drug nego novac. Ipak, znaju i da se vrednosti mateijalnih stvari mogu izraziti u novcu, a sistemom usmerenog dijaloga su došli i do saznanja da vrednost nečega zavisi od njegove količine, dostupnosti i potrebe za tim.
Na zanimljiv način nam je jedan petogodišnjak objasnio razliku u vrednostima između dva svoja crteža.
Ovaj od dvesta je lepši i ima više detalja. Inače se isto pomučio da naslika i jedan i drugi.
Zanimljivi su bili i razgovori o zanimanjima, gde su se deca uverila da je svako ko radi jako važan i da bez njega svet ne bi mogao lako da funkcioniše.
Kao što smo na početku rekli, priču o novcu smo završili tamo odakle naš novac dolazi. Bili smo u poseti Narodnoj banci Srbije. Pokušali smo da odemo u kovnicu, ali nisu nas pustili. Ipak, ovde, u Kralja Petra 12, bilo nam je super i naši kustosi su se potrudili da nam sve objasne.
Saznali smo o trampi, videli prve novčiće, videli naš novac kroz istoriju. Za nas su na staroj presi iskovali dva kovana novčića. Pogledali smo filmić o našoj kovnici novca. A na kraju smo dobili i novčanicu s našim likom.
Broj 1884 je godina kada je osnovana NBS. Zgrada u kojoj smo bili je isto toliko stara i sagrađena je namenski u te svrhe. Iznutra je lepa i izgleda kao dvorac, ali nismo smeli da je slikamo.
