Poklonili smo Ruskom centru našu crkvu sv. Vasilija Blaženog


Na svom multikulturalnom putovanju po najvećoj državi na svetu, između ostalih zanimljivih stvari, gradili smo od reciklaže crkvu svetog Vasilija Blaženog iz Moskve. Napravili smo pravo remek delo.

Želja nam je bila da ovu divnu građevinu poklonimo i nekoga obradujemo. Prvo smo se obratili Ruskom centru iz Filološkog fakulteta, kao instituciji koja promoviše rusku kulturu. Kada su rekli da će sa zadovoljstvom primiti naš poklon, osetili smo radost davanja. Shvatili smo da smo ovim poklonom na prvom mestu obradovali sebe, jer je sreća davati.

Pošto su nas prolećni virusi desetkovali, svega nas dvoje je predstavilo graditelje hrama.

Prošli smo kroz Studentski park.

DSCN2998Stigli smo do Filološkog fakulteta.

DSCN3000Tamo su nas dočekali studenti i profesori i jedan dečak Luka koji je došao da se podružimo.

??????????Naučili smo da se predstavimo na ruskom, da brojimo do deset (Relja je primetio da se dva i tri kažu kao na srpskom). Igrali smo i jednu zanimljivu igru.

??????????Pred kraj druženja smo odgledali i crtani film Maša i medved. Bilo nam je super i nije nas napustilo osećanje sreće što smo poklonili naš rad. Baš im dobro tamo stoji. Dogovorili smo se da ćemo se u budućnosti još družiti.

Još fotki sa ovog druženja pogledajte na našem fejsu.

O jednom karate druženju


Naši karatisti bili su u gostima svojim drugarima iz karate kluba Vašide. Bio je to njihov prvi kolektivni izlazak u karate opremi. Našli su se među pedesetak vršnjaka i malo starijih boraca i zajedno s njima vežbali. Videli su da nisu usamljeni u ovoj veštini. Imali su priliku da pred drugima pokažu šta znaju i vide kako drugi to rade. Njihova borbenost je došla do izražaja u pravom smislu. Nisu bili ni zbunjeni ni uplašeni. Nije im predstavljalo problem ni to što su ostali imali više pojaseve od njih.  DSCI0098 DSCI0099 ??????????Zajedno su vežbali katu, ali su i pojedinačno pred ostalima pokazali svoje umeće.

DSCN0442 ??????????Veliki dan za naše borce. Bila je to ujedno i priprema za prvo takmičenje koje ih uskoro očekuje.

Za kraj treninga su deca majstori karatea prikazali scenu borbe u kojoj se promovisala samoodbrana.

?????????? ??????????

Uzbudljivo subotnje jutro. Na sledećem treningu su bili puni impresija. Moraćemo češće da ih vodimo među druge karatiste, da im jačamo zan-šin (borbeni duh).

U poseti Centru za pomoć životinjama Džesika


U okviru akcije Činiti dobro drugome ove godine smo imali želju da deci razvijamo osećaj za pomaganje životinjama. Ugrožene životinje kojima smo želeli da pomognemo bili su napušteni kućni ljubimci, psi i mačke sa ulice.

Prva ideja nam je bila da sa decom napravimo kućicu za pse sa ulice, koju bismo postavili negde u našem kraju i gde bismo redovno donosili hranu. Kada smo se malo raspitali o ovome, dobili smo koristan savet: „Nemojte! Tako možete privući one bolesnike koji bi ih otrovali“. „Tužno, ali istinito“, pomislili smo. „Bolje je da sakupite hranu i odnesete je u azil za pse i mačke. Tamo im uvek treba“, rekao nam je jedan tata. Preporučio nam je Jessica shelter halp animals i dao nam broj telefona Zlate, koja ga vodi.

Moramo priznati da smo toliko bili oduševljeni idejom i automatski krenuli u akciju prikupljanja hrane, da nismo zaista ni pogledali gde to idemo. Roditeljima smo prosledili „Džesikin“ sajt, ali mi smo taj eksluzivni hotel za kućne ljubimce videli tek uživo. Prvi utisak je veliki zid sa natpisom:

jessica shelter halp animals

Kapija se otvorila. Dočekala nas je domaćica, aktivista i iskreni ljubitelj životinja – Zlata.

jessica halp animals

 Iza Zlate mali raj. Divna prostrana kuća od cigala. Trava podšišana. Rešetkasta ograda predstavlja prostrani mačji zoološki vrt. Stanari ove divne kuće su mačke. Sve su lepo uhranjene, razigrane, sjajne dlake i radoznalih pogleda. Imaju pregršt prostora i podeljene su u tri odeljenja: juniori, seniori i gerijatrija.

DSC01150

O svima se Zlata stara. Čisti ih, leči, hrani i s njima razmenjuje ljubav. Ali Zlata nije kao neka usamljena mačkara. Ona je žena puna duha, prijatna, puna znanja i ljubavi za ono što što radi, a da razbijemo predrasude zlonamernima, ima i muža. U radu joj pomažu i volonteri. Pored mačaka, stanari su i 4 psa. Pošto nije stigla tog jutra da pokupi jutarnju rabotu kučića, na delu je pokazala našoj deci kako to rade kuce, a kako mace:

???????????????????????????????

 

 

 

 

Naučila je decu da ako izvode psa, moraju obavezno da ponesu kesicu kojom će počistiti za njima. Naša deca bila su slobodna da maze mačke. Igrala su se s njima. Bila su oduševljena. Našla su svoje miljenike: Mikija, Džonija, Čarlija, Andreu, i htela da ih vode kući.

jessica halp animals Kuce nisu bile tako inspirativne za igru. One su stare i lenje. Ali su zato kolačići bili preukusni :) DSC01131 Da bi vodila ovo domaćinstvo, Zlati je potrebno mnogo, mnogo ljubavi, odricanja, truda, ali i mnogo više od toga. Potrebna su joj novčana sredstva. Hajde da joj svi zajedno u tome pomognemo. Jedan način kako joj Vi možete pomoći jeste da virtuelno usvojite mezimca. Umesto igranja fejsbuk igrica sa virtuelnim kućnim ljubimcima, Vi možete zaista pomoći jednom živom biću tako što ćete mu obezbediti sredstva za život, a Zlata mu daje svršene životne uslove, fizički i emotivno se brine o njemu.

O dodatnim mogućnostima pomaganja saznajte prateći ovaj link.

Ako ste nam u blizini, ili vas put navede kod nas, mi smo rešili da stalno prikupljmo hranu za Džesikin azil, koju ćemo redovno predavati Zlati.

Fotke sa druženja, naravno na našem fejsu.

Proslava kineske Nove godine na FDU


Nastup na FDU

Naša deca koja uče kineski nastupila su na Fakultetu dramskih umetnosti u okviru svečanosti povodom proslave kineske Nove godine, koju su organizovali Institut Konfucije i Ambasada Narodne Republike Kine. Pričala su kineski pred Kinezima bez straha. Što da ne? Znamo da u kineskim radnjama pevaju kineske pesmice, čitaju kineske brojeve, čak i uče svoje učitelje šaha kineskim slovima.

Mi im se divimo.

Fotografije sa priredbe su ovde.

Opet u pozorištu


Sudeći prema blog postovima ispadne da mi samo idemo u pozorište. Valjda nam je zanimljivo o tome da pišemo, a naše ostale aktivnosti prikazujemo preko fejsa u foto albumima. Možda postanemo i ažurniji po pitanju bloga u budućnosti, ako bi neko više lajkovao i komentarisao. Ne bismo se osećali kao da pričamo zidovima. Ipak, zahvalni smo svim našim pratiocima i zbog njih nismo potpuno zanemarili i naš dragi blog.

Danas smo opet bili u pozorištu. Ovaj put u Radoviću.

Mi u "Radoviću"

Gledali smo predstavu Knjiga lutanja. Izabrali smo je zbog njene posebnosti: odvija se na sceni, ispod belog platna, pa se stiče utisak da smo u nekom šatoru, ili u jajetovoj ljusci. Scenografija je živa slika koja se piše i briše. Osim toga, bila je pogodna za vođenje i najmlađih drugara. 

Predstava zaista jeste posebna zbog navedenih stvari. Deca su se, uglavnom, silno zabavila, jer su bila uključena u dešavanje. Svakako je preporučujemo roditeljima mlađe dece. Ipak, sama predstava i nije neka predstava, već više animacija. Toliko je stavljen akcenat na uključivanje dece, da je isključena sama priča. Boje su prijatne, muzika je prijatna, sve je lepo. Ali da se ne bismo mi mnogo pravili pametni, prenosimo jednu stručnu kritiku naše petogodišnje Sofije J:

Predstava je bila malčice preterana. 

Šta je bilo preterano?

Kompozicija je bila preterana – bilo je previše mračno i previše glumaca.

 

Fotke, naravno, na fejsu :)

Predstava “Astronauti”


Eto nas opet u Dečjem kulturnom centru Beograda na novoj predstavi Anje Suše, koja nas je pre dva meseca oduševila svojom verzijom Alise u zemlji čuda. Nova predstava se zove Astronauti i radi se o  prvom letu čoveka na mesec.

Sad već upoznati s njenim radom, s pravom smo očekivali novu čaroliju u koju će nas uvući. Prošla predstava, Alisa, igrala se na maloj sceni DKCB-a, što je stvaralo prisniju, topliju atmosferu, a predstava je tako pulsirala da smo mi u publici malo-malo pa bili deo scene, iako se nismo pomerali. Za Astronaute nam je rečeno da se igraju na velikoj sceni. „Da li ćemo sada biti puki posmatrači?“, pitali smo se.

Nas tridesetak starih 5 i 6 godina i njih petoro starih tridesetak, okačili smo jakne i stali u red. Vrata su se otvorila. Dva po dva zakoračili smo u praznu bioskopsku salu. Mnoštvo stolica bez dece gledalo je u crnu kulisu na velikoj bini. Pa, naravno! I publika i glumci su na bini. Scena još manja nego u Alisi.

Jedan, dva, tri, četiri stepenika i tu smo. Levo je prostor za publiku. Šareni jastučići u ravni sa scenom. Zdesna je veliki ružičnjak. Malo dalje, na stepeniku, stejdž sa električnom i akustičnom gitarom, klavijaturom i mikrofonom. Između ružičnjaka i stejdža je Mesec veličine lopte za pilates, a iznad njega mali balkon u raketi od srebrnog kolaž papira. To je scenografija. Svetlo zatamljeno. Sve je spremno za svemirski džez kabare.

predstava astronauti

Mi na sceni

predstava astronauti

Ružičnjak

predstava astronauti

Deo scenografije

predstava astronauti

Stejdž

predstava astronauti

Mesec

predstava astronauti

Ruža

Veliki ružičnjak u svemirskoj predstavi podsetio nas je na planetu Malog princa. „Da li će neka od tih crvenih ruža biti razlog zbog koga će se astronauti vratiti sa svog putešestvija? Ko će? Šta će? Oh, hoće li početi više!“, bili smo nestrpljivi.

predstava astronauti

Početak predstave

predstava astronauti

Trojica astronauta koji su bili u čuvenoj ekspediciji zvali su se: Nil Armstrong, Baz Oldin i Majkl Kolins. Prva dvojica su stekli svetsku slavu po tome što su hodali Mesecom, dok je Kolins za Zemljane ostao u senci svojih kolega, kao na tamnoj strani Meseca, koju je jedini i video,  jer je ostao na letelici da je održava i omogući im povratak. Švedska spisateljica, Ema Brorstrem, po čijem tekstu je nastala predstava, upravo je njega stavila u centar priče. Tokom predstave paralelno se odvija njegov život na Spejs šatlu i onaj nakon astronautske karijere, negde na Floridi, gde peca i uzgaja ruže.

Glumci u predstavi su i svetlo i film i muzika i strip i pisani tekst i rep Kolinsovog psa i ruže i živi glumci koji su i astronauti, i novinari, i voditelji, i muzičari. Sve u predstavi lebdi. Uvlači nam se kroz oči i uši do same duše koju golica i pokreće maštu kojom letimo zajedno sa astronautima. Doživljavamo što i oni na tom putu. Ponešto i učimo, ali mnogo više osećamo. Kao da sanjamo.

Iako je sadržala i elemente kabarea, ova predstava je jedan pravi multimedijalni spektakl i jedno maštovito duhovno putovanje na Mesec.

predstava astronauti

Kolins na Apolu 11

predstava astronauti

Orkestar

predstava astronauti

Strip

predstava astronauti

Detalj s predstave

predstava astronauti

Nil Armstrong

predstava astronauti

Mesečarenje

Celu ovu fantaziju dovodi u sferu stvarnosti kraj predstave, kojim bukvalno slećemo nazad gde smo bili kad smo seli i nestrpljivo čekali da počne. “Šta je to?”, pitate se. Nećemo da vam kažemo. Učinite sebi i dođite na predstavu. Razgalite maštu. Srećan put!

Filosofija umetnosti


Sva naša deca su umetnici. Ona svakodnevno stvaraju svoja umetnička dela. Pored toga, ona ih svakodnevno javno izlažu, da se i drugi mogu njima diviti. Umetnost i filosofija su u uskoj vezi, a mi smo nastojali da tu vezu produbimo u okviru naših redovnih aktivnosti. Na kreativnoj radionici Mudrovanje, podstakli smo stariju decu da promišljaju o umetnosti.

Na pitanje: Šta je umetnost?, dobili smo sledeće odgovore:

  • Vanja (5): Umetnost je kada ti je puno srce dok slikaš.
  • Simeon (5): Umetnost je kada lepo pevaš, ili sve što je lepo.
  • Jakša (6): Umetnost je kada nešto jako dobro umeš da uradiš.
  • Vanja (6): Umetnost je sve ono što ti hoćeš da je umetnost.
  • Andrej (5): Umetnost je slikarstvo, a to je kada bojama crtaš.

Morate priznati da su odgovori na nivou nekog ko se podrobno bavi estetikom. Ali to je tek početak.

Koja je razlika između umetnika i neumetnika?

  • Vanja (5): Umetnik je išao u školu za umetnike.
  • Boris (5): Umetnik ima prave boje za slikanje, a onaj koji nije umetnik, nema.
  • Milan (6): Onom koji slika je srce puno duše.

Da li umetnik stvara za sebe ili za druge?

  • Vanja (6): I jedno i drugo. On se oseća zadovoljan dok stvara.
  • Andrej (5): Umetničko delo možeš da pokloniš nekome koga voliš.

Slede promišljanja o samom umetničkom delu, tj. o tome šta ga čini umetničkim.

Moraju li umetničke slike da budu lepe?

  • Lena (6): Ne, mogu da budu i ružne.
  • Boris (5): Ako se umetnik potrudi, onda je lepa, a ako se ne potrudi, onda je ružna.

Ako te boje na slici razvesele, da li je to onda umetničko delo?

  • Lena (6): Boja može i da te rastuži, a i to je umetničko delo.

Ako te slika natera na dugo razmišljanje, da li je onda umetničko delo?

  • Vanja (6): Da, zato što dugo razmišljaš jer je i slikar dugo razmišljao dok je slikao.

Nakon polučasovnog filosofiranja o umetnosti, predstavili smo deci velikana svetskog slikarstva – Leonarda da Vinčija. Neka su mislila da je Amerikanac, neka da je Austrijanac, ali bilo je i onih koji su odmah znali da je “Italijanac”. “Nindža kornjače su dobile imena po poznatim svetskim slikarima!”, znalački je uzviknuo Vanja (6). Nastavili smo sa časom estetike. Pokazali smo deci čuvenu Mona Lizu i pitali ih šta misle o njoj.

  • Vanja (6): Ona je tinejdžerka.
  • Simeon (5): Čini mi se da je baš lepa.
  • Milan (6): Srećna je i zaljubljena.
  • Viktor (5): Uzbuđena!
  • Boris (5): Zaljubljena je u Leonarda. Smeje se blago.
  • Vanja (6): Smeje se zagonetno. Mi ne znamo šta je njoj smešno.
  • Simeon (5): Kao da jedva čeka venčanje sa Leonardom.
  • Vanja (5): Nestrpljiva je. Hoće da joj pukne srce od ljubavi.
  • Teodor (5): Ozbiljna je

Promišljanja o umetnosti nema bez pokušaja stvaranja umetnosti. Taman kad je sunđer njihove radoznalosti bio spreman za upijanje novog iskustva, postavili smo im zadatke. Njihov prvi izazov bio je Leonardov Vitruvijanski čovek, nastao 1487. godine. Ovaj čuveni crtež zasnovan je na korelacijama idealnih ljudskih proporcija i geometrije. Naoštrili su olovke, uzeli lenjire, šestare i bacili se na posao.

Leonardo da Vinči??????????????????????????????? ??????????????????????????????? DSC06522 DSC06521 DSC06518 DSC06517 DSC06513

Nakon ovog zadatka, na štafelaje su postavili bele papire i slikaše svoje Mona Lize. To je kraj današnjeg predavanja o estetici.

Sa Alisom u zemlji čuda


U petak smo bili pozvani u Dečji kulturni centar Beograda, s kojim imamo divnu saradnju, na pretpremijeru predstave “Alisa u zemlji čuda”, u režiji Anje Suše. U deset je stigao prevoz i krenuli smo.

polazak u pozorište iz Povratka prirodiNaša deca su mnogo fina, tako da se u mini-busu nije skakalo, vrištalo, kreveljilo na prolaznike. Lepo smo se družili i pričali o prethodnoj predstavi koju smo gledali. Bili smo nestrpljivi da ponovo uđemo u pozorište.crkva svetog markaIskrcali smo se kod crkve Svetog Marka, prošli pored “Malog pozorišta Duško Radović”, koji se još uvek renovira, pored zgrade televizije,

dečji kulturni centar beograd, vrtić povratak prirodi

sišli niz stepenice,

i pogledali novu izložbu dece slikara dok smo čekali da uđemo u salu.

Mala sala Dečjeg kulturnog centra sama po sebi odiše toplotom i intimnošću. Odličan polazni osnov za interaktivni teatar. Scena nije bila šarena i raskošna, što je odmah govorilo o drugačijoj dečjoj predstavi. Okrugle svetiljke, na različitim visinama visile su s plafona. Na bini su bile kutije različitih veličina. Imena nekih bajki i basni bila su ispisana na njima. Mesta za publiku je bilo otprilike za dva prosečna školska odeljenja, tj. šezdesetak. Rediteljka, Anja Suša, sela je na ivicu bine i poželela nam dobrodošlicu. Pitala nas je da li znamo za Alisu u zemlji čuda, čega se sećamo i slično. Deca su lepo reagovala i pokazala znatno poznavanje ove maštovite avanture. Rekla je da će predstava koju ćemo odgledati biti jedan drukčiji pristup. Požela nam je dobar provod i prepustila nas Milanu i Jeleni, jedinim glumcima ove predstave. ???????????????????????????????Glumci, obučeni u crno,  sa špicastim cipelama u koje smo se zaljubili, odmah su nam se obratili i na samom startu nas već učinili delom predstave. Sklonili su kutije sa drugim pričama i ostavili veliku na kojoj je pisalo Alisa u zemlji čuda. Toliko su prirodno prelazili iz drugarske konverzacije s nama u likove koji su nam pričali priču, da smo nesvesno postali deo čarolije u kojoj je sve bilo stvarno i moguće.

Podigli su i kutiju na kojoj je pisalo Alisa u zemlji čuda. Ispod nje se nalazila minijaturna lutkarska scena. Vrlo maštovito i spontano su se smenjivali različiti stilovi teatra, od lutkarskog, preko teatra objekta, kojim se oživljavaju slike i predmeti, do jednog vida teatra u kom glumci nose likove, ali tako neposredno komunicirajući s publikom, ne izlazeći iz uloge, već pretvarajući publiku u likove iz predstave. Osim što su svojim fenomenalnim umećem glumci doživljavali neverovatne metamorfoze i postajali i  Beli zec, i Ludi šeširdžija, Martovski kunić, Kraljica Srce, Kralj, Mačak Cerekalo, karte i svi ostali likovi, i scenografija se širila i u datim trenucima publiku činila delom scene.

Predstava je duhovita, humoristična, zabavna, neverovatno ineteraktivna, fenomenalni provod u zemlji čuda u trajanju od 45 minuta.  Deca još uvek, posle pet dana, i dalje pričaju o njoj. Mi stariji smo želeli da je smesta odgledamo ponovo i već se raspitujemo kad se opet daje. Ciljna grupa su deca predškolskog i ranog školskog uzrasta, ali će se i svi koji ih budu doveli na predstavu takođe osetiti u zemlji čuda. Ova predstava se ne gleda, ona se doživljava svim čulima.

Ovde su neke fotke, ali, u ovom slučaju, one govore manje od reči.

Mi kuvamo s decom, a vi?


Pojavio se odličan nov časopis za posvećene roditelje i sve koji rade s decom:

Em što je sadržaj bogat i zanimljiv, em što su dobre fotke i kvalitetan papir, em što je na strani 36 ovog prvog broja tekst o nama.

povratak_prirodi

Tu smo mi kako uzgajamo povrće i od plodova pravimo salatu i zimnicu, kako mesimo, pravimo pice, kolače, kako uživamo kuvajući i hraneći se raznovrsno.

pečenje paprike za ajvar mesimo kiflelubenajaNa promociji časopisa dogovorili smo se sa Brkom da nam dođe u goste i nauči nešto od naših malih kuvara.

MAC_3362Jedva čeka da upozna naše male kulinare i da s njima ukrsti varjaču. Očekujemo ga u naredna dva meseca.

Naša školica kineskog jezika


Letnji projekat Dečja Republika Zmaja i Čaja doneo nam je nova vredna poznanstva. Ostvarili smo saradnju sa Institutom Konfucije Beograd. Punih deset dana tokom jula družili smo se sa profesorima i studentima kineskog jezika sa filozofskog fakulteta. Učili smo kineski jezik, pisali smo ideograme, vežbali kaligrafiju, učili o kineskoj kulturi, u ambijentu koji smo potpuno prilagodili temi.

učionica kineskogNaša posvećenost i kreativnost bila je prepoznata i nagrađena je od strane profesora iz Institituta Konfucije. S ponosom možemo da se pohvalimo da od ove školske 2013/14. godine naša deca u okviru redovnog programa imaju časove kineskog jezika.

DSC_0336Institut Konfucije je obezbedio knjige, razni didaktički materijal za brže i zabavnije učenje kineskog i dobili smo pravu profesorku kineskog jezika, a i volonterke kineskinje uz koje deca lakše i prirodnije usvajaju jezik.

DSC_0049Osim toga što su tokom leta živeli i stvarali u okviru kineske kulture, naši đaci već dve godine u redovnom programu imaju 4 puta nedeljno engleski s njihovom profesorkom, koja im je učenje stranog jezika učinila divnim sastavnim delom odrastanja. Tako da su učenje drugog stranog jezika takođe prihvatili sa velikim oduševljenjem, ali ne smemo da umanjimo zaslugu njihove profesorke kineskog, koja je zaista sjajna i iz koje prosto zrači i ljubav prema deci i prema jeziku koji podučava. Već su prvi časovi pokazali da postoji veliko interesovanje naše dece za učenje kineskog.

Prenosimo vam deo atmosfere kroz fotografije i video.

Prethodno Stariji unosi

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 46 drugih pratioca

%d bloggers like this: