Fiktivni grad može biti samo lepši, a bolji?

ne-daju-mu-da-izlozi-najvecu-maketu-balkana-foto-575331-velika

U Osnovnoj školi Povratak prirodi postoji jedna posebna učionica u kojoj je čika Bora sa svojom maketom. Ta maketa je u stvari posebno i neobično nastavno sredstvo (odobreno od Ministarstva prosvete) jer obrađuje nastavne teme predmeta Svet oko nas, poznavanje prirode i tehničke kulture. U školi Povratak prirodi će biti značajna i za sekciju modelarstva na kojoj će zainteresovani učenici vežbati strpljivost i posvećenost!

Pričali smo sa Čika Borom

1. Opišite nam začetke svog neobičnog hobija!

Vraćajući se u svoje detinjstvo, konstatovao sam da je dosta bilo

povoda i razloga koji su me naveli da  se  moj hobi sada više ne kao

nit, već kao  uže kojim se brod vezuje za dok, provlači kroz moj život.

Svim svojim posetiocima obraćam se kratkom pričom: “ Kad sam ja bio

mali, igrao sam se!  Na tvrdoj zemlji pravio sam ulice, na betonu kredom

ih crtao, od štapića za sladoled pravio mostove i garaže, kanapom

ograničavao „trkačke staze“ na zemlji“. Tetka Vuka mi je  kupila celu

seriju plastičnih automobila (kojih se i dan danas sećam).Otac mi je

doneo iz Francuske komplet dve kompozicije: putničku i teretnu sa

velikim brojem šina i skretnica. U OŠ Vojvoda Mišić napravio sam svoj

prvi saobraćajni znak od šper ploče. U Politikinom zabavniku štampane  su

makete objekata koje je trebalo samo sastaviti.  U  Svilajncu, gde sam

proveo svoje nezaboravno detinjstvo susreo sam se sa nastavnicima koji

su u meni probudili tu želju za maketama. U dvorištu OŠ Jovan Jovanović

Zmaj su 1969-70. godine na površini od jednog ara napravili su maketu Svilajnca:

ulice od betona, a zgrade od  cigli i građevinskih blokova. Moja prva

maketa bio je košarkaški teren. U to vreme počeo sam  da se zanimam za

košarku.  Košarkaški teren je bio stalno zauzet i ja sam rešio da

napravim svoj.( I danas se on nalazi na mojoj maketi.) Zatim jedna

kućica, pa druga, soliter, most i tako dvadeset godina,…Sve to

stavljao sam u kutije sa željom: Kad ja odem u penziju,….Međutim,…

  1. Kakav je osećaj biti tvorac čitavog jednog grada?

Svakom onom ko nešto stvara i ako uživa  u tome, veliko je

zadovoljstvo i ushićenost kad nešto napravi. Naravno svaki kreator prvi

sam sebe ocenjuje, ali ako visoke ocene dobije od svoje publike nema

većeg zadovoljstva. To  „Čiko, svaka Vam čast!“, stisak ruke, ili kad Vam

deca traže autogram, čini Vas srećnim za sve uloženo, za svaku napornu

selidbu, za dosta zatvorenih vrata, za veliko nerazumevanje na ovim

prostorima za prave stvari!

  1. Koji je Vaš omiljeni deo ovog grada?

Kada sam pravio plan kako će sve to da izgleda, podelio sam celine:

Stari  i novi deo grada, zabavni sadržaj (u prvom planu), industrijska

zona, život i rad ljudi na selu, ranžirne stanice za putničke i teretne

kompozicije i planinski deo. Svaku celinu želeo sam što vernije da

prikažem. U celinama postoji veliki broj detalja, a sudeći baš po

detaljima maketa je uspešna ili ne! Jezero sa stazom okolo za

rekreativce, romantikom u čamcima sa veslima, labudovima, patkama,

pecarošima, pudlicama, šetačima i zamkom u kom se nalazi muzej igračaka!

  1. Jeste li bili inspirisani nekim stvarnim gradom?

Praveći makete stavio sam sebi u zadatak da napravim i maketu nekih

objekata koji već postoje. Tako da možete primetiti i makete objekata

koji se nalaze u  Beogradu, a i u drugim gradovima. Svim posetiocima

koji to žele  pokazujem ih  na maketi!  Krajem sedamdesetih godina

prošlog veka  rešio sam da napravim maketu užeg dela centra Beograda.

Tada nije bilo ovakve tehnologije kao sad. Počeo sam od palate

„Albanija“. Fotografisao sam je, (bio sumnjiv organima reda) ,skicirao danima i kad sam baš rešio izvođači spoljnih

radova je opasaše skelama i zastorom. Tako sam se bacio na sledeći

projekat-izbor bračnog partnera! Maketa je u stvari nastavno sredstvo

(odobreno od Ministarstva prosvete) jer obrađuje nastavne teme za predškolski

i školski uzrast iz predmeta: Svet oko nas, poznavanja prirode i tehničke

kulture!

  1. Kada bi taj grad oživeo i funkcionisao- šta bi se dešavalo vremenom?

Deci postavljam pitanje:“ Ko živi u gradu, a ko na selu“?  Odgovori su: „U gradu ljudi, a na selu starci i babe“!

Znači izgled grada, a i sve ono mnogo važnije od samog izgleda – život zavisi od samih ljudi. Nadležni svojim činjenjem

ili nečinjenjem kreiraju život svakog grada. Što se tiče makete primećujete da nema nekog vandalskog delovanja njenih

građana (nema grafita, fasade održavane, oko kontejnera uredno, automobili nisu parkirani na trotoarima i zelenim

površinama, dečija igrališta očuvana, priobalje reke i jezera uredno), a sve to govori o kulturi stanovnika i upravo

to treba deci objašnjavati i u njima razvijati pozitivan odnos prema okolini.Zato svojim pozitivnim delovanjem

smatram da su i stanovnici ovog grada i jednog sela, sposobni da u budućnosti razvojem tehnologije svoj životni standard

podignu na još viši nivo.  Naravno i da se štrajkači u jednoj fabrici (prikazani na maketi) izbore za pravilno vredno-

vanje svoga rada!

  1. Zašto je fiktivni grad bolji od stvarnog?

Grad čine ljudi! Život u gradu kreiraju ljudi i mediji! Sad je pitanje: Kakvi su to ljudi? Kakvi su to mediji?

U fiktivnom gradu, na maketi autor može prikazati

ili uzroke ili posledice, a ono između, tu interakciju ljudi, taj „duh“ to je stvar dokumentarnog filma,kinematografije,

književnosti ili istorije! Znači fiktivni grad može biti samo lepši, a bolji?

Razgovor vodio: Marko Đorđević

Kreativno nadahnuće mozga

10937321_464638353684238_1258302282_n

U Osnovnoj školi Povratak prirodi učenici od prvog razreda uče kineski jezik. Nama to nije naročito čudno jer naši drugari u vrtiću uče kineski od pete godine. O značaju ranog učenja kineskog jezika i o drugim životnim izborima, razgovarali smo sa dragom profesorkom kineskog jezika, Selenom Vučković!

1. Kako ste Vi izabrali kineski jezik? Ili kako je kineski jezik izabrao Vas?

S obzirom na profesiju kojom se bavim vec 20 godina – on je izabrao mene! Uzvratio mi je ljubav. Možda baš zato što je bio izabran, samo on u mnostvu mnogih drugih jezika. A zašto? Zbog melodičnosti kineskog jezika, njegove kulturne uzvisene prostodusnosti.

2. Postoji li kineska poslovica koju ste usvojili kao svoju?

Konfučijeva izreka:“ I od tri čoveka koji šetaju na putu, jedan mora biti tvoj učitelj“. Zaista, od svakog mozemo nesto da naucimo.

3. Kako učenici reaguju na neobični jezik?

Hoćemo li da pocnemo od najmladjih? Pa, upravo ta melodičnost kineskog jezika jeste presudna za same početke upoznavanja sa jezikom. Veoma je bitno da učenici, dečica od 4 do 6 i po godina u ovom uzrastu zavole kineski jezik, odnosno metode koje se tiču upoznavanja sa kineskom jezikom, s ciljem da mu se približe na jedan veoma specifičan način kako bi ga kasnije lakše savladali. Zahvaljujući svojoj melodičnosti i slikovnosti, kineski jezik je i idealan za formiranje te vrste prisnosti. Kada je reč o učenicima srednjoškolcima – važi slično pravilo. Uglavnom su deca svih uzrasta koje poducavam kineskim veoma zainsteresovana i da nastave da ga uče, kako u osnovnoj školi, tako i na fakultetu.

4. Šta je u Vama kinesko?

Jaka volja, misionarska istrajnost posebno u ovom poslu kojim se bavim – čvrsta volja da s ljubavlju prenesem i usadim ljubav prema kineskoj kulturi i kineskom jeziku.

5. Šta je u Kini srpsko?

Sličan nam je smisao za humor, verovali ili ne? Delimo još i tu neku duhovnost prostodušnosti i požrtvovanja za najbliže.

6. Šta biste poručili roditeljima koji su se odlučili za školu Povratak prirodi baš zbog kineskog jezika?

Bravo! Uradili ste važnu stvar za svoje dete! Naime, govornici kineskog jezika imaju aktivniju desnu moždanu hemisferu koja je delom vezana za razvijanje fotografske memorije. Da bi vežbali aktivnost desne hemisfere mozga treba naučiti posmatrati i pamtiti detalje oko sebe i u sebi. Kineski jezik je idealan primer za to, upravo zbog svoje slikovnosti i simbolike  pisma. Igranje se rečima, sa asocijacijama je, pored opservacije i pamćenja detalja, najbolji način za otključavanje najjačeg „oružja“ desne strane mozga. Reč je, naravno, o kreativnosti, a kineski je idealan jezik za ovu vrstu „kreativnog nadahnuća mozga“.

Razgovor vodio: Marko Đorđević

Nova promocija škole u kojoj se neguje izuzetnost

IMG_3024

Juče je u Dobanovačkoj 56 održana nova promocija Osnovne škole Povratak prirodi, modela škole koja neguje izuzetnost. Brojni roditelji su uživali slušajući iskustva  teoretičara i praktičara u nastavi. Svesni neophodnosti ovakvog koraka i promena u obrazovanju, govornici su isticali značaj funkcionalnih znanja i razvoj kritičkog mišljenja kao svoj osnovni cilj u radu sa učenicima.

Posebno je važna i radosna vest da ova škola ima samo još par mesta u svom prvom odeljenju prvog razreda. Jedno izuzetno odeljenje prvaka je gotovo sasvim formirano!

Raduje nas činjenica da je veliki broj roditelja prepoznao valjanost ideje i shvatio našu misiju- dečju prirodu ne treba menjati! Treba je osluškivati, pratiti, usmeravati i razvijati! Dete uči čineći! Aktivno i angažovano dete je ideal Osnovne škole Povratak prirodi! Proces učenja mora biti usklađen sa sposobnostima, interesovanjima i skolonostima deteta! To je jedini način da dete u učenju pronađe lični smisao, a time  i čitav nastavni proces biva smislen i vredan pažnje!

Integrativna nastava u Osnovnoj školi Povratak prirodi


Tim praktičara Osnovne škole Povratak prirodi priprema svoju drugu promociju, koja je zakazana za sutra u 18h. Ovim putem pozivamo zainteresovane roditelje da dođu na promociju i saslušaju više o programu  škole.

Ono što nam je posebno ostalo u pamćenju sa prethodne promocije i što je najveći broj roditelja istakao kao jedan od razloga zbog koga su za svoje dete izabrali baš Osnovnu školu Povratak prirodi jeste integrativni tip nastave.

Nastavnik škole, Marko Đorđević, na naša pitanja o tom tipu nastave, odgovara: „Ono što učenike čeka posle škole jeste jedan i te kako integrativni tip života. Ono što će im se nuditi kao potencijalni posao će uvek biti multidisciplinarno. Ni mi, već sada, ne možemo da gledamo usko i da verujemo da je naše obrazovanje završeno diplomom fakulteta. Ne, stalno moramo pristupiti istim stvarima iz različitih uglova. Sagledati stvar iz svake moguće perspektive!“

Integrativna nastava nudi upravo to. Radi se o inovativnom  modelu u kojem ne postoje stroge granice izmeđupojedinih predmeta već se nastavne jedinice različitih oblasti izučavaju integrativno, u međupredmetnoj povezanosti.

Ovakav tip nastave ne deli svet veštački na predmete i discipline nego posmatra svet kao celinu  i takvog ga proučava.

Učenici poseduju smislene mreže značenja i tako samostalno posmatraju problem iz različitih uglova i dolaze do pitanja i aktivnog traženja odgovora u svojoj okolini!

Model škole koja neguje izuzetnost

IMG_2051

Prošlog četvrtka su se po prvi put otvorila vrata nove škole u Dobanovačkoj 56, u Zemunu. Radi se o Osnovnoj školi Povratak prirodi, modelu škole koja neguje izuzetnost. Škola upisuje prve generacije učenika, a sa prijavama je već počelo. Prvoj promociji škole su prisustvovali brojni zainteresovani roditelji kojima se predstavio tim teoretičara i praktičara iz oblasti pedagogije i predstavio im svoju filozofiju vaspitanja i obrazovanja.

Škola se nalazi u divnoj i mirnoj ulici, a tim škole se pozabavio stvaranjem spoljašnjih uslova, podsticajne sredine, u cilju budućeg uspešnog i nenametljivog pedagoškog vođenja. Učionice su nesvakidašnje osmišljene i brižno uređene, ali tim škole kao jedinstvene izdvaja učionice bez zidova- jednu na Fruškoj gori, a drugu u selu Vojka nadomak Beograda. U ovim učionicama se planira slobodno i interaktivno učenje. Učenici će kao svojevrsni istraživači samostalno dolaziti do zaključaka o svetu koji ih okružuje.

U svom vaspitnom delovanju, Osnovna škola Povratak prirodi polazi od dečje prirode, onakve kakva jeste u datom trenutku, a ne od zamišljenog ideala kome treba težiti. Osnovni princip vaspitanja jeste princip prirodnosti, kojim se naglašava poštovanje prirode deteta, njegovih prirodnih potencijala i sposobnosti.

Ličnost nije samo biološki već i socijalni organizam koji se formira u socijalnoj sredini i u međuljudskim odnosima. Ili, kako Nikola Rot ističe, ličnost se formira u složenom, uzajmnom delovanju  jedinke i sredine. Naime, termin ličnost se odnosi na celovitost specifičnih osobina na osnovu kojih se jedna osoba razlikuje od druge. Sredina mora biti stimulativna ne bi li se upravo ta izuzetnost, odnosno jedinstvenost prepoznala, podržala, razvijala i usmeravala.  Svako je dete vredno samo po sebi, ističu govornici.

Upravo takva činjenica implicira da različita deca moraju iziskivati i diferencirane procese učenja, individualizovane pristupe u radu. Ovakav pristup podrazumeva određenu filozofiju obrazovanja i učenja zasnovanu na podrobnim bavljenjem svakim konkretnim učenikom i njegovim potrebama tokom procesa saznavanja. Ono što podvlači iskusni tim profesora razredne nastave je upravo činjenica da deca najbolje uče kada su u procesu učenja aktivna, angažovana, kada su u interakciji sa nastavnicima, vršnjacima i nastavnim sadržajem. Takav put vodi ka rađanju najsmislenijeg oblika motivacije- lične, unutrašnje. Deca pronalaze lični smisao u onome što uče. Sadržaji i procesi učenja se prilagođavaju dečjim mogućnostima, interesovanjima, prethodnim iskustvima i saznanjima o svetu.

Osnovna škola Povratak prirodi kao jedan od osnovnih ciljeva postavlja osluškivanje dečjih osobenosti i izuzetnosti. Učenici ove škole će imati prilika da se oprobaju u najrazličitijim dodatnim sadržajima, a da li će se zadržati u Centru društvenih nauka i proučavati književnost i filozofiju ili će do kraja radnog dana ostajati u Laboratoriji za izučavanje prirodnih nauka, zavisi od samog deteta i konkretnog trenutka. Svi će počinjati dan muzikom i plesom, ali je sasvim u redu da neki žele isto tako da dočekaju i kraj školskog dana.

Ovakva filozofija vaspitanja i obrazovanja već gotovo čitavu deceniju živi u istoimenoj predškolskoj ustanovi, centru za razvoj dečjih interesovanja. U timu škole je veliki broj praktičara iz ove ustanove, koji svojim dugogodišnjim iskustvom planiraju da unaprede dinamiku školskog dana, oplemene program dodatnim autorskim radionicama i pomognu u osluškivanju dečjih priroda.

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1013076445387750.1073742351.288523721176363&type=1

 Marko Đorđević

Nova godina i čvrste odluke


Сви путеви воде у 2015. Година полако осмишљава своје расплете и закључке, а ми већ имамо планове за следећу. Некако нам се увек чини да је баш следећа година прекретна- она у којој ћемо постати бољи, лепши, паметнији, мршавији, богатији, срећнији. Нама  можда и није, али мојим пријатељима свакако јесте. Следеће године ће њихови животи добити нову сценографију- школску. Ово су њихове одлуке за 2015. годину:

 

У 2015. години ћу бити мамина маза и добићу све петице у школи!

Матеја

У 2015. години ћу натерати тату да мање путује.

Инес

У 2015. години ћу чешће посећивати баку на селу.

Каја

У 2015. години  ћу победити деду у картама.

Реља

У 2015. години нећу бити оволико мршав, научићу да кувам и направићу салу за шах.

Виктор

У 2015. години ћу натерати тату да престане да пуши.

Давид

У 2015. години нећу бити безобразан, престаћу да се тучем и ићи ћу у Ужице четири пута месечно.

Василије

У 2015. години ћу научити да пишем и да преписујем из књига као Нађа.

Тања

У 2015. години ћу удомити куцу и средити своју башту.

Саша

У 2015. години сам одлучила да порастем.

Андреа

У 2015. години бих да кренем да радим на фарми, да имам једног јарца и стално певам.

Андреј

У 2015. години бих морала да престанем да једем проју да се не бих угојила.

Софиа

У 2015. години се нећу оволико хвалити и сигурно ћу се преселити у Мадрид.

Вања

У 2015. години ћу се решити другара који се туку и чешће ћу ићи код баке.

Дамјан

У 2015. години ћу бити добар ђак, научићи да кувам и натераћу тату да не пије алкохол и кока колу.

Јелена

PISKARALO- Najpoznatija veverica u gradu


Marko je sa svojim predškolcima održao čas o vevericama i došao do Cipiripija. Predškolci su zamolili Marka da im pomogne da sastave priču o Cipiripiju! Pročitajte šta se krije u tim divnim glavicama:

Cipiripijeva biografija

By Predškolci

Tata i mama su sasvim obične veverice, tata Ripi i mama Cipi. Oduvek su živeli u šumi. Skupljali su i prodavali orahe, žirove i lešnike. Živeli su u velikoj ljubavi, a najviše su voleli da se izležavaju na drvetu, gledaju prirodu koja je za njih kao neki uzbudljiv film. Iz njihove ljubavi rodila se mala muška veverica. Dugo su se dvoumili da li će nastaviti lozu Cipija ili Ripija. Kako su i Cipi i Ripi uvek bili za kompromis, uz jedno „ruka-ruci“ dogovorili su se da se bebac nazove Ripicipi ili Cipiripi. Izabrali su drugu varijantu jer im je zvučala veselije.

Cipiripi je rastao kao i svaka druga veverica. Skakutao je sa drveta na drvo, išao u pohode na lešnike, a od ostataka oraha i lešnika pravio kačkete i kapice koje su ga od malena oduševljavale.

Mora se priznati da Cipiripi  nikada nije bio uobičajena veverica. Činjenica je da sve veverice manje ili više liče jedna na drugu, ali Cipiripi se izdvajao. Pre svega, bio je poprilično bucmast. Valjda je prečesto jeo lešnike. Ma, toliko ih je često jeo, da je i zube iskrivio pa je bio jedina veverica sa protezom.Tako buckast, sa protezom i šarenom kapicom, u benkici sa minijaturnim vevericama koje su u ustima imale cucle. Jednog dana ga je upravo zbog tog jedinstvenog izgleda zapazio i direktor fabrike čokolada koji se šetao po šumi.

  • Ne verujem svojim očima. Ti! Ti ćeš biti moje malo slatko debelo zaštitno lice! Promeniću ime čokolade u Cipiripi!
  • Eee, može, ali odmah da se dogovorimo- ne želim nikada da smršam! Moraš redovno da mi daješ lešnike. Plus, želim da mami i tati daš tone lešnika da viđe nikada ne moraju da rade.

Direktor je odmah pristao jer je znao da će mu posao napredovati sa takvom vevericom na omotu!

Godinama kasnije, mladi tehnolozi Andrej Šabović i Viktor Hofman otkrili su tajni sastojak u cipiripi kremu- travu večne mladosti.  Toveći se reklamnim uzorcima čokolade, Cipiripi se gojio i gojio, ali je u licu ostao večno mlad.

Malo podebeo, ali mladog lica, stigao je i do penzije. Menja kapice svakodnevno. Čim se uzvrpolji- eto ti repića koji viri iz frižidera. A kad smaže sve, umoči šapu u teglu krema i uzvikne : „Baš je divno biti Cipiripiiiiiii“