Praistorijska vodena bića

DSCN2667

 

Visoke temperature nas teraju da bežimo glavom bez obzira od šporeta. Rerne su nam  na godišnjem odmoru. Kod nas, u vrtiću Povratak prirodi, leto dođe kao savršeno vreme za ispoljavanje svih naših posebnosti. Jedna od stavki na tom beskonačnom spisku je svakako i naša kreativnost u pripremi užina. Napustili smo Dečju kosmičku laboratoriju pre desetak dana i nastanili  Zemlju. Svakako smo prvo otkrili dinosauruse i ogromne, hladne okeane.

Izučavajući okeane i mora, mašta nam je bivala zaposednuta vodenim stvorenjima. Lepi Brka je rešio da našu maštu pretvori u stvarnost…i to jestivu!

Naše je umove najviše opterećivalo pitanje- da li su se neka od tih praistorijskih vodenih čudovišta nekim čudnim prirodnim okolnostima zadržala do današnjeg dana? Šta ako su se negde sakrili? Bar je pod vodom lako. Malo su nas i uplašili svi ti neobični izveštaji sa različitih geografskih koordinata, gde se već decenijama, pa i vekovima, pojavljuju gotovo neverovatne kreature.

Pomislili smo- možda su neke vrste praistorijskih vodenih nemani preživele do danas, ali našu radionicu sigurno nisu.

Od voća i povrća smo pravili smešna bića. Sva su bila prilagođena životu u vodi i to u divovskim jatima. No, više od svega su tako koloritna, sočna i ukusna bila stvorena da odigraju ulogu naše savršene užine!

 

Pogledajte fotografije: https://www.facebook.com/media/set/?set=a.887305854631477.1073742168.288523721176363&type=1

 

 

Pera Daktil – spot


Kao što smo i obećali, delimo s vama naš novi spot za pesmu Pera Daktil koja je predstavljena u prošlom postu.

Pesma je nastala iz dvonedeljne kreativne radionice za komponovanje autorske pesme, a na temu koja je zadata našim avgustovskim kreativnim programom Dečje kosmičke laboratorije: Formiranje i razvoj planete Zemlje.

Ritam našoj pesmi je dala sedmogodišnja Nevena, dok je na melodiji i tekstu zajednički radilo dvanaest predškolaca, prvaka, drugaka i trećaka pod mentorskim vođstvom Željka Marinkovića. Zajednički su snimili i spot.

Šta drugo da vam kažemo, sem da uživate u pesmi.

 

 

Prešišali smo dinosauruse


Naš letnji kreativni program za mlađe školarce i dalje fura punom parom. Ovom prilikom želimo da pozovemo sve koji nam se još uvek nisu pridružili.

Protekla nedelja u Dečjoj kosmičkoj laboratoriji trajala je 180 miliona godina. U ovom periodu su Zemlju nastanjivali ogromni gušteri – dinosaurusi. Našim naučnicima se posebno dopao ovaj period. U svojoj laboratoriji su stvorili Dino parkmatija blogDSC04050Vežbali su dinoanatomiju na svojim maketama skeletima. Takođe su uz pomoć Das mase izrađivali i makete njihovog spoljašnjeg izgledamatija blogDSCN2296 matija blogDSCN2358Najmlađi naučnici su pravili Simpatisauruse.

Posebno zanimljiv primerak pterodaktilske vrste je i Pera Daktil. Zajednički su svi naučnici radili na njegovoj izradi, a potom su mu oni najinspirisaniji posvetili i pesmu:

Mezozoik je doba kad je ogromno sve,
ogroman okean, jedan kontinent
po kome niče ogromno rastinje
i jure ogromne životinje,
dinosaurusi, strašni gušteri.

Sto miliona i neke pre nove ere
izleglo se pterodaktila dete,
slatki, mali, umiljati,
kreštavi i šareni
Pera Daktil, Pera Daktil.

Roditelji bili su mu očajni.
Zašto je tako šaren?
Uskoro je pokazao
da je posebno nadaren.

Lako učio je svaki stih,
leteo je drukčije od svih,
društvu pesme je pevao,
sve ih u šareno bojio.

Sto miliona i nek pre nove ere
izleglo se pterodaktila dete.
Pera Daktil Šareni
u svoje vreme mezozoik učini
tako šarenim, tako šarenim.

Snimili smo spot. Ostalo je da snimimo i pesmu, sve to uklopimo, pa ćemo vam i to pokazati. Do tada možete pogledati dosadašnje spotove Dečje kosmičke laboratorije: Vanzemaljci su vanzemaljci i Poletanje. Možete i poslušati našu radio emisiju, ili odgledati naš film.

Sledeće nedelje se bavimo ogromnim vodenim masama naše plave planete.

Do sledećeg javljanja iz Dečje kosmičke laboratorije

Kosmos – štasmos!

Ovde je plan za iduću nedelju, a ako želite da nam se pridružite, pišite nam na  povratakprirodi@gmail.com.

Megastrukture iz doba Jure


Počeo je drugi deo našeg ovoletnjeg programa. U tem kosmosu formirala se planeta Zemlja, ohladila, omorila se, izokeanila, i kopno se ispuni visokim rastinjem. Od ameba do „strašnih guštera“, što je prevod dinosaurusa sa latinskog, prešli smo za dan, jer vreme u našoj kosmičkoj laboratoriji teče onom brzinom kojom mi, naučnici, želimo. matija blogpDSC03896Nalazimo se u godini 192 296 315. pre nove ere. Pripitomili smo neke autohtone dinosauruske vrste i zabavljamo se s njima. Učimo ih da donesu kosku i tako. Sve u mašti, naravno. Ali smo napravili korak ka tome da maštu učinimo opipljivom. Počeli smo da pravimo naš Dino park. Predstavljamo vam njegovog prvog stanovnika, dinosaurusa Dina. Ovde je fotopriča o njegovom nastanku:)

Ići ili ostati? Pitanje je sad!


Činjenica da je Kareli čula BIP BIP BIP u pravilnim razmacima kako smo vas obavestili u tekstu o Dobrivoju, nije smela biti zaboravljena. Dragi naši, morate sudelovati u našem šoku- Dobrila uvek zvoni tri puta! Dobrila je rođena sestra našeg Dobrivoja. I da nam to nikada nije jasno dokazala izvodima iz matične knjige na Zemlji nerođenih, fotografijama sa venčanja njihovih roditelja, činjenicama da kao i naš Dobrivoje ima smetnje u levom oku, vrlo neobično postavljene cilindre i genetski slabe noge, mi bismo joj verovali i ovako- ma, kao jaje jajetu, kao žaba žabi.

Dobrila je fino vaspitana devojka, moramo reći. Vrlo je ljubazno i sa razumevanjem prišla našoj ne tako prijatnoj situaciji. Mnogo smo se vezali za Dobrivoja, takvi smo ti mi ljudi iz Dečje kosmičke laboratorije. On nas je zračio elektromagnetnim talasima, a mi se nismo bunili. Razumeli smo da nije kriv i da ni sam ne zna gde da usmeri gama zrake. Mi smo žrtvovali dva učitelja zbog Dobrivoja. Mi nismo ni sigurni da li će se oni sasvim oporaviti, ali kao što rekosmo u prošlom tekstu: ŽIVOT PIŠE ROMANE, A NAŠ DOBRIVOJE TRAGEDIJE.

Dobrila ne piše tragedije već porodične sage. Pojavila se sa istorijom Dobrivojeve porodice, džepovima ispunjenim krhkim uspomenama i nežnim sećanjima. Ma, svi smo plakali, i Mimi! Šone je suzu proturio kao tajni sastojak dnevnog menija. Nije nam bilo lako. Mi smo ti u Dobrozemlji, daleko u svemiru, smatrani nekim kidnaperima, losim momcima. A vi znate da je istina sasvim drugačija i da je Dobrivoje došao sam, a mi učinili sve da se ne oseti usamljeno!

Ma, dva dana nam je trebalo da se pomirimo sa činjenicom da je Dobrila zapravo došla po Dobrivoja. Kako se on zaturio u crevo naše orbitalne stanice koje se vijorilo po praznom prostoru Kosmosa i rasterivalo vaskrslu kosmičku prašinu, nikada nećemo saznati.

Mi, učitelji Dečje kosmičke laboratorije smo umeli da postavimo stvari jasno u glavi i da shvatimo da su neke situacije prosto neophodne, ali naši mladi astronomi su bili oprečnih mišljenja. Naime, vrlo brzo su se oformili tabori: jedan koji podržava put Dobrivoja i Dobrile, sa parolom IDITE i drugi sa idejom da moraju da ostanu oboje. Njihova parola OSTANITE u romantično dekorisanoj kampanji i dalje odzvanja našim snovima.

Grupa OSTANITE je, bez preteranog istraživanja naučnih dodtignuća, smatrala da je neophodno da Dobrivoje i Dobrila ostanu. Smatrali su da se oni prosto moraju naučiti da govore kao mi i zauzdaju gama zrake. Isto tako, duboko su verovali da će se vremenom navići na našu ishranu i na sve te voćne užine.

Grupa IDITE je studiozno proučila činjenice i sa jaukom u srcu izjavila da njima ne odgovara naša ishrana kao ni naša klima. Da oni ne smeju da uništavaju sebe nekorišćenjem elektromagnetnih talasa, da im je bolna svaka pomisao na njihove roditelje koji samuju i lelujaju po Kosmosu čekajući glasnike.

Najveći dokaz su im bile te, kako saznasmo od Dobrile, i genetski slabe noge. Naime, činjenica je da su im svako malo ispadale i da su naše interventne službe već pomislile svašta o nama.

Tim za odluku o Dobrivojevom i Dobrilinom statusu u sastavu troje učitelja: Danijele i (elektromagnetnim talasima okrnjenih) Marka i Željka, uspeo je da presudi tek posle izjave Marka Arsića, astronauta iz tima IDITE, koja je glasila : BEZ RASTANKA NEMA PONOVNOG SASTANKA. Učitelji su rešili da podrže njihov put uz nadu da će i sami rešiti da nas posete jednom, a možda i da se vrate ako shvate da im naš način života ipak odgovara! Povratak vas voli i čeka vaše prvo pismo!10407103_875681462460583_5394367257074620401_n 10505571_875682419127154_8357385882730083814_n 10552491_875682632460466_7075689938056168006_n 10561836_875682755793787_480148526097363107_n 10570477_875683365793726_1368445627924063896_n

MILA, STAVI SINA U KESU!

10299003_858979274130802_24186026678512237_n

 

SENZACIONALNO: U radio emisiji „Dobro jutro, svete“ sa Željkom, mladi naučnici došli do potencijalnih odgovora na velike zapitanosti svemira.

Trećeg avgusta 1971. godine većina Francuza je sedela pored radio i televizijskih aparata i pratila direktan prenos aluniranja američkog kosmičkog broda „Apollo 15″ koji se lagano spuštao na mesečevo tlo. Zahvaljujući dobroj organizaciji i saradnji sa NASA-om, Francuska radiotelevizija je, posredstvom američke baze u Hjustonu, održavala direktan kontakt sa radioodašiljačima svemirskog broda koji su prenosili poruke američkih astronauta. U pariskom studiju sedela su dvojica novinara, jedan specijalista za astronautiku, a drugi prevodilac, koji su komentarisali poruke astronauta Vordena i stručnjaka iz Kontrole u bazi Hjuston. Tog dana francuski gledaoci su bili svedoci nesvakidašnjeg događaja, o kome se, kao što znate, i danas priča.

Izveštaj posade nije mogao biti primljen do kraja zbog neobičnih smetnji na vezi. Javili su se neobični piskutavi šumovi nalik na šumove koje slušamo kada biramo stanicu na radioaparatu, a onda su i oni utihnuli i javio se otegnut muški glas: „Lama rabi alardi dini endavur esa kunis alim!“

Da li je ovo još uvek nedokučivi vanzemaljski jezik? Šta nam je poručeno? Naši mladi naučnici otkrivaju da je naš osnovni zadatak da nađemo MILU!

Mila je Zemljanka koja je rodila po svoj prilici neobično i izuzetno dete. To dete je izabrano od strane Vanzemaljaca da izvrši spajanje Zemljana i Vanzemaljaca jednom zauvek.

Plaši nas da je dete baš kod nas, u DKLu! Danas prelistavamo biografije mladih naučnika i tražimo majku Milu!

Ko je od nas bio predat u kesi Vanzemaljcima i zašto? Saznajte još danas u našoj radio emisiji!

 

 

 

 

 

.

KOMUNIKACIJA SA VANZEMALJCIMA

10532346_872286816133381_8229560445284465861_n

Od dana u kome nam je stigao Dobrivoje, bavimo se istraživanjima komunikacije sa vanzemaljcima. Voleli bismo da uspostavimo vezu sa Dobrivojevim roditeljima i familijom, a na taj način bismo uspeli da kao Dečja kosmička laboratorija učinimo važan korak u nauci!

Dok pojedini stanovnici Dečje kosmičke laboratorije poseduju glasovni aparat i uši, što koriste u komunikaciji, sve je više ovih koji moraju da razvijaju drugačije vidove sporazumevanja (gestikuliranje, red smejanja red plakanja, odavanje situacije mirisom, beskonačni zagrljaj…)

No, opet- Dobrivoje je specijalni primerak. Jedino on mora da šalje gama zrake i elektromagnetne talase kad mu se piški. Na prethodnom sastanku smo uspeli da dođemo do saznanja da svi ti elekromagnetni talasi i gama zraci definitivno ne škode našem Dobrivoju, ali tužna je činjenica da su naši naučnici istraživači pripravnici, Jan i Andrej, zaključili da ti zraci loše utiču na ljudsko tkivo, postepeno i tiho ga oštećuju. Još je tužnija vest da su to zaključili po ponašanju svojih velikih učitelja Željka i Marka, koji su, nažalost, prve žrtve ovih neistraženih oblasti postojanja.

Da smo stigli da vaspitamo Dobrivoja od konca vremena, naučili bismo ga da bude dovoljno ljubazan i da umesto gama zraka koristi jezik za sporazumevanje kada su mu ljudi u prisustvu! Eh, sve bi to Mimi dovela u red jednim: POVUCI GAMA ZRAK NAZAD! SRAM TE BILO!

Ali, eto, život piše romane, a naš Dobrivoje tragedije…

Nakon ovih događaja, usledio je veliki sastanak DKLa na temu: KAKO STUPITI U KONTAKT SA VANZEMALJCIMA?

Sastanku su prisustvovali laboratorijski heroji Željko i Marko, njihova mentorka Deni, velika naučnica Nata sa svojim kolegama Kostom i Rastkom iz štaba za praćenje gama zrakova, kao i nebrojani astronomi amateri iz DKLa.

Rastko je izneo tezu da su vanzemaljci suštinski dobri, ali najviše od svega stidljivi. Zaključio je da su stidljivi jer upravo tako ostavljaju tragove o svom prisustvu. Kosta je izrazio bojazan da se mi njima ni ne dopadamo, da smo im ružni i izvitopereni. Veruju da su vanzemaljci razmišljanja da su naša lica samo maske kojima prikrivamo sličnost sa njima.

Dobrivoje i ultrazvučni aparat bili su dovoljni ovim mladim ljudima da utvrde da vanzemaljci imaju niz organa nalik na ljude. Činjenica je da naš Dobrivoje diše plućima, da mu jetra služi da počisti štetne materije iz organizma, a želudac za varenje hrane. Razlike su mnogo znatnije spolja.

Rastko i Kosta posebno naglašavaju veličinu tog nosa i tih ušiju. Ivana i Iskra, mlade astronomke iz DKLa brzo reaguju na ove provokacije i kažu da ne vide razlog da vanzemaljci imaju krupnije uši i nos. Naime, činjenica je da tamo gde su nastanjeni opasno zaudara i da im je tako mnogo bolje. Što se ušiju tiče, niko ne zna ni zašto ih imaju kad komuniciraju gama zracima.

Na ovom sastanku rodila se i teorija mladog Rastka da je vanzemaljski život zapravo život posle smrti na Zemlji. Od tog trena u ramenima krijemo tešku jezu, a u Dobrivoju svi vidimo svog pradedu…

Nakon žustrih teza i opasnih rasprava, donela se odluka da se na specijalnom vanzemaljskom jeziku ispiše poruka vanzemaljcima. Poenta je, tvrde naši astronomi, da shvate da smo dobronamerni i da želimo da ih upoznamo.  U to ime,, poruka je veoma jasno ukrašena srcićima. Nadamo se da je to univerzalni simbol i da neće to pročitati kao da ćemo im izvaditi srca ili šta slično. Nije lako komunicirati sa njima, nije. Šaljemo poruku, odgovor čekamo! Nestrpljivi smo koliko se to može biti!

 

Konstrukcija i lansiranje našeg Šatla


U početku beše kućica u dvorištu. ??????????

Kada se Povratak prirodi ovog leta pretvorio u Dečju kosmičku laboratoriju, kućica je dobila sasvim novo obličje i novu namenu. Pozvali smo u pomoć jednog tatu, dizajnera, i zajedno s njim krenuli da konstruišemo naš Space Shattle.DSC00888 DSC00899 DSC00928Bili smo vredni i napredovali velikom brzinom. Oplata je bila gotova za par dana. Sledeći korak bila je montaža.??????????????????????????????? ???????????????????????????????Uprkos lošim vremenskim prilikama, i ovaj segment posla je brzo napredovao.??????????????????????????????? ???????????????????????????????Tata i sin su rame uz rame radili na konstrukciji turbina.???????????????????????????????A onda je sin još malo ispitivao otpornost materijala.???????????????????????????????Dok su se radovi oko Šatla privodili kraju, uporedo je tekla priprema naših prvih astronauta koji će ploviti u njemu.IMG_0553Na kraju smo lansirali naš svemirski brod, o čemu svedoči ovaj video.

Kosmička radionica VELIKI PRASAC…Pardon, PRASAK!

10459880_868102803218449_1679461905312614608_n

Kosmos štasmos i šta jedemo?

Jelo se u kosmičkim radionicama ipak mora dobro osmisliti, ako ne želite da za jedan sasvim osobeni kosmos kažu da se ugleda na već postojeće svemire i planete.

Sarma, kiseli kupus, paprikaš? Nepoznati pojmovi! Tako nam naše orbitalne stanice!  Mislim, dobro, imamo mi naš tim svemiraca koji proučava ishranu na Zemlji. Polaznica naše astronomske škole, Ivana, piše doktorsku disertaciji o povezanosti ishrane i raspoloženja…No, opet, mi ne kopiramo njihova jela! Naše su trpeze nesvakidašnje, jela sočna i šarena, za dekoraciju preferiramo meteoride i asteroide.

Nisu, da vam pravo kažemo, ni svi stanovnici ove Dečje kosmičke laboratorije jednako vični kuvanju. Pored tog Dobrivojevog davno rođenog pretka, VanzeŠoneta, samo još Brku puštamo u kuhinju. Baš nam je prošle nedelje organizovao nezaboravni pir! Ta je trpeza bila za pamćenje. Malo štreberska, rekli bi zli jezici, ali nama ne smeta- mi ne krijemo da volimo da učimo i dok jedemo.

 

Gutljajima smo brojali planete i kosmičke pojave. Ne možete ni da zamislite kako se razlikuju po ukusu te planete! Merkur teško da možete bez suza sažvakati. Najbolje je da ga rendate pa na njemu propržite koju kometu. Venera je sva sjajna i blistava. Curi sa svih strana, a u ustima ostavlja utisak ovisnosti. Traži vam se,  kako kažu Zemljani!

Tu Zemlju o kojoj se stalno priča, prikazali smo lubenicom. Astronomi amateri tvrde da je zelena. Inače, lubenica i krastavac su rođaci pa smo krastavac obilato koristili za građenje ostalih planeta. Naš Mars je pogodan za doručak, obiluje proteinima. Za Jupiter smo koristili breskve, a Saturn nam je zbog prstena bio najinteresantniji. Malo kiselkast, ali da se svariti, a i kažu da si posle njega i sit i fit!  I Uran i Neptun i Pluton su bili u redu, svaki po zalogaj!

Zla kometa – celer pretila je sa svih strana onima koji je ne konzumiraju! Kupusasta kosmička prašina širila je osobeni miris. Posebno se možete zaustaviti kod sasvim neobične pojave – svemirske anomalije!

Oko Sunca smo se najviše trudili, a i jelo se iz slojeva!

Mi smo stvarno dobro užinali. Da je planetarni sistem zaista jestiv, naši astronomi bi ga bez problema smazali dok si rekao „raketa“. Šta da se radi? Troše se deca…

 

 

Pogledajte i fotografije obavezno: https://www.facebook.com/media/set/?set=a.868100959885300.1073742143.288523721176363&type=3