Model škole koja neguje izuzetnost

IMG_2051

Prošlog četvrtka su se po prvi put otvorila vrata nove škole u Dobanovačkoj 56, u Zemunu. Radi se o Osnovnoj školi Povratak prirodi, modelu škole koja neguje izuzetnost. Škola upisuje prve generacije učenika, a sa prijavama je već počelo. Prvoj promociji škole su prisustvovali brojni zainteresovani roditelji kojima se predstavio tim teoretičara i praktičara iz oblasti pedagogije i predstavio im svoju filozofiju vaspitanja i obrazovanja.

Škola se nalazi u divnoj i mirnoj ulici, a tim škole se pozabavio stvaranjem spoljašnjih uslova, podsticajne sredine, u cilju budućeg uspešnog i nenametljivog pedagoškog vođenja. Učionice su nesvakidašnje osmišljene i brižno uređene, ali tim škole kao jedinstvene izdvaja učionice bez zidova- jednu na Fruškoj gori, a drugu u selu Vojka nadomak Beograda. U ovim učionicama se planira slobodno i interaktivno učenje. Učenici će kao svojevrsni istraživači samostalno dolaziti do zaključaka o svetu koji ih okružuje.

U svom vaspitnom delovanju, Osnovna škola Povratak prirodi polazi od dečje prirode, onakve kakva jeste u datom trenutku, a ne od zamišljenog ideala kome treba težiti. Osnovni princip vaspitanja jeste princip prirodnosti, kojim se naglašava poštovanje prirode deteta, njegovih prirodnih potencijala i sposobnosti.

Ličnost nije samo biološki već i socijalni organizam koji se formira u socijalnoj sredini i u međuljudskim odnosima. Ili, kako Nikola Rot ističe, ličnost se formira u složenom, uzajmnom delovanju  jedinke i sredine. Naime, termin ličnost se odnosi na celovitost specifičnih osobina na osnovu kojih se jedna osoba razlikuje od druge. Sredina mora biti stimulativna ne bi li se upravo ta izuzetnost, odnosno jedinstvenost prepoznala, podržala, razvijala i usmeravala.  Svako je dete vredno samo po sebi, ističu govornici.

Upravo takva činjenica implicira da različita deca moraju iziskivati i diferencirane procese učenja, individualizovane pristupe u radu. Ovakav pristup podrazumeva određenu filozofiju obrazovanja i učenja zasnovanu na podrobnim bavljenjem svakim konkretnim učenikom i njegovim potrebama tokom procesa saznavanja. Ono što podvlači iskusni tim profesora razredne nastave je upravo činjenica da deca najbolje uče kada su u procesu učenja aktivna, angažovana, kada su u interakciji sa nastavnicima, vršnjacima i nastavnim sadržajem. Takav put vodi ka rađanju najsmislenijeg oblika motivacije- lične, unutrašnje. Deca pronalaze lični smisao u onome što uče. Sadržaji i procesi učenja se prilagođavaju dečjim mogućnostima, interesovanjima, prethodnim iskustvima i saznanjima o svetu.

Osnovna škola Povratak prirodi kao jedan od osnovnih ciljeva postavlja osluškivanje dečjih osobenosti i izuzetnosti. Učenici ove škole će imati prilika da se oprobaju u najrazličitijim dodatnim sadržajima, a da li će se zadržati u Centru društvenih nauka i proučavati književnost i filozofiju ili će do kraja radnog dana ostajati u Laboratoriji za izučavanje prirodnih nauka, zavisi od samog deteta i konkretnog trenutka. Svi će počinjati dan muzikom i plesom, ali je sasvim u redu da neki žele isto tako da dočekaju i kraj školskog dana.

Ovakva filozofija vaspitanja i obrazovanja već gotovo čitavu deceniju živi u istoimenoj predškolskoj ustanovi, centru za razvoj dečjih interesovanja. U timu škole je veliki broj praktičara iz ove ustanove, koji svojim dugogodišnjim iskustvom planiraju da unaprede dinamiku školskog dana, oplemene program dodatnim autorskim radionicama i pomognu u osluškivanju dečjih priroda.

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1013076445387750.1073742351.288523721176363&type=1

 Marko Đorđević

Nova godina i čvrste odluke


Сви путеви воде у 2015. Година полако осмишљава своје расплете и закључке, а ми већ имамо планове за следећу. Некако нам се увек чини да је баш следећа година прекретна- она у којој ћемо постати бољи, лепши, паметнији, мршавији, богатији, срећнији. Нама  можда и није, али мојим пријатељима свакако јесте. Следеће године ће њихови животи добити нову сценографију- школску. Ово су њихове одлуке за 2015. годину:

 

У 2015. години ћу бити мамина маза и добићу све петице у школи!

Матеја

У 2015. години ћу натерати тату да мање путује.

Инес

У 2015. години ћу чешће посећивати баку на селу.

Каја

У 2015. години  ћу победити деду у картама.

Реља

У 2015. години нећу бити оволико мршав, научићу да кувам и направићу салу за шах.

Виктор

У 2015. години ћу натерати тату да престане да пуши.

Давид

У 2015. години нећу бити безобразан, престаћу да се тучем и ићи ћу у Ужице четири пута месечно.

Василије

У 2015. години ћу научити да пишем и да преписујем из књига као Нађа.

Тања

У 2015. години ћу удомити куцу и средити своју башту.

Саша

У 2015. години сам одлучила да порастем.

Андреа

У 2015. години бих да кренем да радим на фарми, да имам једног јарца и стално певам.

Андреј

У 2015. години бих морала да престанем да једем проју да се не бих угојила.

Софиа

У 2015. години се нећу оволико хвалити и сигурно ћу се преселити у Мадрид.

Вања

У 2015. години ћу се решити другара који се туку и чешће ћу ићи код баке.

Дамјан

У 2015. години ћу бити добар ђак, научићи да кувам и натераћу тату да не пије алкохол и кока колу.

Јелена

PISKARALO- Najpoznatija veverica u gradu


Marko je sa svojim predškolcima održao čas o vevericama i došao do Cipiripija. Predškolci su zamolili Marka da im pomogne da sastave priču o Cipiripiju! Pročitajte šta se krije u tim divnim glavicama:

Cipiripijeva biografija

By Predškolci

Tata i mama su sasvim obične veverice, tata Ripi i mama Cipi. Oduvek su živeli u šumi. Skupljali su i prodavali orahe, žirove i lešnike. Živeli su u velikoj ljubavi, a najviše su voleli da se izležavaju na drvetu, gledaju prirodu koja je za njih kao neki uzbudljiv film. Iz njihove ljubavi rodila se mala muška veverica. Dugo su se dvoumili da li će nastaviti lozu Cipija ili Ripija. Kako su i Cipi i Ripi uvek bili za kompromis, uz jedno „ruka-ruci“ dogovorili su se da se bebac nazove Ripicipi ili Cipiripi. Izabrali su drugu varijantu jer im je zvučala veselije.

Cipiripi je rastao kao i svaka druga veverica. Skakutao je sa drveta na drvo, išao u pohode na lešnike, a od ostataka oraha i lešnika pravio kačkete i kapice koje su ga od malena oduševljavale.

Mora se priznati da Cipiripi  nikada nije bio uobičajena veverica. Činjenica je da sve veverice manje ili više liče jedna na drugu, ali Cipiripi se izdvajao. Pre svega, bio je poprilično bucmast. Valjda je prečesto jeo lešnike. Ma, toliko ih je često jeo, da je i zube iskrivio pa je bio jedina veverica sa protezom.Tako buckast, sa protezom i šarenom kapicom, u benkici sa minijaturnim vevericama koje su u ustima imale cucle. Jednog dana ga je upravo zbog tog jedinstvenog izgleda zapazio i direktor fabrike čokolada koji se šetao po šumi.

  • Ne verujem svojim očima. Ti! Ti ćeš biti moje malo slatko debelo zaštitno lice! Promeniću ime čokolade u Cipiripi!
  • Eee, može, ali odmah da se dogovorimo- ne želim nikada da smršam! Moraš redovno da mi daješ lešnike. Plus, želim da mami i tati daš tone lešnika da viđe nikada ne moraju da rade.

Direktor je odmah pristao jer je znao da će mu posao napredovati sa takvom vevericom na omotu!

Godinama kasnije, mladi tehnolozi Andrej Šabović i Viktor Hofman otkrili su tajni sastojak u cipiripi kremu- travu večne mladosti.  Toveći se reklamnim uzorcima čokolade, Cipiripi se gojio i gojio, ali je u licu ostao večno mlad.

Malo podebeo, ali mladog lica, stigao je i do penzije. Menja kapice svakodnevno. Čim se uzvrpolji- eto ti repića koji viri iz frižidera. A kad smaže sve, umoči šapu u teglu krema i uzvikne : „Baš je divno biti Cipiripiiiiiii“

Kod nas i plastična čaša ima 9 života


Cilj kreativne edukacije dece o značaju ekologije, reciklaže, a prevashodno o selektivnom odvajanju otpada, je da se podigne svest o zaštiti životne sredine kroz kreativne obuke. To je oduvek jedan od osnovnih kako vaspitnih tako i funkcionalnih ciljeva u programima Povratka prirodi.

Posebno je važno da su deca počela i sama da pronalaze načine da stvarima produže život. Tako smo tokom leta svemirsko vozilo napravili od plastičnih čaša, hranilice za ptice već tradicionalno pravimo od reciklažnog materijala, a ove školske godine smo i Svetski dan gusaka obeležili upravo tako. I jedna kesa čija bi sudbina bila da luta okolo i razgradi se posle mnogo lelujanja je postala guska, ni manje ni više. Jedna crna kesa za smeće i dalje glumi kita koji je progutao Pinokia! Poenta je dodeliti stvarima novu funkciju, pružiti novu šansu. https://www.facebook.com/media/set/?set=a.915949561767106.1073742224.288523721176363&type=3

Reciklažni vetropiri su na putu da postanu naš zaštitni znak. A Dobrivoje i Dobrila, blizanci vanzemaljci su svakako bili maskote naše Dečje kosmičke laboratorije. Cilj radionice je bio da deca sama osmisle kroj i skroje lutku, nauče da je prave od čarapa, materijala, sundjera i dugmadi, da kroz igru  izraze svoje kreativne ideje, time steknu samopouzdanje, kontrolu pokreta i usvoje nova taktilna iskustva. I zaista su u tome uspeli. A Dobrivoje i Dobrila su na zimskom snu dok im se ne smisli nova funkcija. https://wordpress.com/post/28499197/2243

Baš smo juče sredili i naš kompost. Posle užine je svako imao u svesti da umesto da ostatke mandarina, banana, kore pomorandza i jabuka baci u kantu može da pomogne da neki cvetić ili kakvo povrće u našoj bašti dobije dobru dozu vitamina i minerala. https://www.facebook.com/media/set/?set=a.940730465955682.1073742263.288523721176363&type=3

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.913960755299320.1073742222.288523721176363&type=3

Naš je savet da sledeći put kad krenete ka kanti za smeće ratmislite- stvarno mi više ne treba? stvarno ne može postati nešto drugo?

Ljudi, imate prste i maštu! Igrajte se.

Radionica SAM U KUĆI


Radionica SAM U KUĆI je prvi korak za osećaj slobode na svakom ćošku planete.

Kad god se princeza ili treći najmladji brat u bajkama nadju u nevolji, kao deus ex machina se pojavi dobra bucmasta vila, sedokosi mudri starac ili dobrotvor koga je veštica pre nekoliko vekova pretvorila u šiš miša da reši problem. I zaista, bajke nas uče da za sve na ovom svetu postoji rešenje. Činjenica je da su bajke dobronamerne. Optimistični stav prema životu i jeste jedini koji želimo za našu decu. No, moramo im nekad i priznati da se dobra vila i sedokosi mudrac ne javljaju baš tako često. Realno, svi mi imamo po jednog sedog deku čijim savetima možemo napuniti džepove pred polazak u svet. Takodje, svaka porodica ima i po jednu tetku, bucmastu ili ne- nije baš najbitnije, koja ume da liči na dobru vilu.

No, ono što je najbitnije jeste da naučimo svoju decu da kroz život hodaju uzdignute glave, uvek aktivno i smelo, ne gajeći pasivnost i nerealan stav o životu.

Oslonac uvek prija. Lakše je da mi ti dohvatiš četkicu za zube. Ma, ajde, kad si već zapeo možeš i da mi opereš zube. Podseti me samo da pljunem- to ipak ne možeš umesto mene.

S vremena na vreme treba spustiti glavu na rame svog oslonca, ali radost življenja treba biti učenje i davanje. Pružiti svom detetu slobodan korak u kome se previše ne osvrće za vama je ipak sigurniji ulog u njegovu budućnost.

Radionica SAM U KUĆI postoji koliko i Povratak prirodi. To je radionica na kojoij deca osećaju da su dovoljno samostalna da imaju svoj plan za petak. Mama i tata mogu u bioskop ili kod prijatelja na večeru. Uostalom, vidimo se u subotu! Bez detaljisanja!

Temu večeri smišljaju naši drugari, obično predškolci. Mi smo tu da osluškujemo o čemu se trabunja između radionica, ali obično dozvolimo njima da objave temu. Od septembra smo imali art atelje i dizajnirali majice, pravili turšiju i dzem i napravili najbolju žurku za Halloween.

Činjenica je da svi znaju sami da se obuku. Većina ima čak i nepogrešiv osećaj za savršenu kombinaciju. Andrea i Jeca umeju i nakit da uklope. Svi znaju kada se i kako peru ruke i zubi. Ono što tate i mame verovatno ne znaju je da bi se snašli i za večeru. Ne mislim da naruče pizzu. Naš Vile uvek u dzepu ima po koji orah, a griz se, kaže Maša, previše lako sprema. Ma, da ne poveruješ!

Svi vole radionicu SAM U KUĆI jer vladaju sasvim drugačija pravila. Niko ne mora u krevet u tačno vreme. Igrajući se i šaleći se, umor stigne sam. Kada krenemo da zevamo istovremeno, brzo namestimo krevete i spavamo bez igračaka, ali sa osmehom i idejom da je to bio najbolji petak ikada.

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.915938768434852.1073742223.288523721176363&type=3

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.926179764077419.1073742241.288523721176363&type=3

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.940015912693804.1073742259.288523721176363&type=3

Majansko pozorište u današnjoj Gvatemali


Jedna od redovnih kreativnih radionica našeg programa je i multikulturalni program „Sa decom oko sveta„. Od ove školske godine dopunili smo radionicu i muzičkim delom. Cilj nove radionice „Sviram da upoznam svet“ je da se deca upoznaju sa kulturom date zemlje i kroz njenu muziku.

Do sada smo putovali u Italiju, gde su deca, pored svega ostalog, poput Milano fešn vika, makaronske zastave,  i sanjarenja po Veroni, upoznali italijansku operu i izmislili svoju.

To je bilo pre dve nedelje. Poslednje dve smo u Gvatemali imali priliku da upoznamo majansko pozorište. Gvatemalska muzika je fuzija mnogih modernih stilova. Ono što se učinilo zanimljivim je činjenica da je nekada na najvećem delu današnje Gvatemale bila postojbina drevnih Maja, zbog čega je izabrana ova muzika da predstavi tu daleku zemlju.

Kako je izgledala priprema i sama radionica možete pogledati ovde. Uživajte!

Veliki dan u Povratku prirodi- OTVARANJE KINESKE UČIONICE


Tokom letnjeg projekta Republika Zmaja i čaja u Centru za razvoj dečjih interesovanja Povratak prirodi , ostvarili smo saradnju sa Institutom Konfucije. Prošlogodičnji jul je ostao zapamćen po druženju sa profesorima i studentima kineskog jezika sa filozofskog fakulteta. Učili smo kineski jezik, pisali smo ideograme, vežbali kaligrafiju, učili o kineskoj kulturi, u ambijentu koji smo potpuno prilagodili temi.

Nakon ovog kratkog letnjeg druženja smo nastavili saradnju jer su profesori Instituta Konfucije bili oduševljeni kreativnošću i predanošću naših malih drugara. Tim putem Povratak prirodi je postao prvi i jedini vrtić u gradu, u kome se izvodi redovna nastava kineskog jezika. Institut Konfucije je obezbedio knjige, razni didaktički materijal za brže i zabavnije učenje kineskog, a  uputio nas je i na  profesorku kineskog jezika, Selenu, koju su klinci brzo zavoleli. Pored učenja engleskog, na koji su se deca već navikla, kineski jezik je došao kao dašak novine, neobičnosti i svakako osveženja.

Ovog leta Institut Konfucije je opremio i našu učionicu za učenje kineskog jezika, a sa časovima smo već krenuli. Nama kineski na ulici već neko vreme ne zvuči nepoznato i čudno!

Juče smo svečano otvorili našu novu radionicu, uručen nam je poklon Instituta Konfucije, predškolci su dobili diplome posle godinu dana učenja jezika, a profesori su upoznali i novu generaciju polaznika! Bio je to veliki dan za Povratak prirodi!

Dok čekamo snimke i priloge, fotografije možete pogledati ovde https://www.facebook.com/media/set/?set=a.913436612018401.1073742221.288523721176363&type=1