Završeno je jedno divno leto u antičkoj Grčkoj


Platonova Akademija u Povratku prirodi svečano je zatvorena predstavom Mit o Pandori koju su pripremili i izveli studenti Akademije.

Nakon predstave svim studentima podeljene su diplome.

To što je završeno kreativno leto, ne govori o tome da je Platonova Akademija prestala da postoji. Ona nastavlja da živi kroz redovne programe Povratka prirodi.

Nekoliko dana po završetku Akademije za školarce, u našem poštanskom sandučetu našli smo diplomu. Koverat je bio napravljen od ukrasnog papira. Ukrašen je srebrnom krunicom i crvenim srcem. Flomasterom je nacrtana poštanska marka. Na koverti je pisalo: Za velike Platonove sledbenike.

Sadržinu pisma pročitajte sami:

Ne znamo čije je delo, ali smo ganuti i do neba zahvalni.

Umetnost od rana jutra


Dok su se neki još raskrmeljavali, drugima nije ni padalo na pamet da bi mogli da ustanu, a roditelji srkali svoje prve kafe na poslu, studenti Dečje Platonove Akademije su već stvarali. Jedno jutro, u 8 sati, rešili su da se ponovo pozabave geometrijskim slikarskim stilom. Uzeli su A0 pak papir, voštane bojice, lenjire, šestar.

Rešili su da slikaju prirodu.

Šta bi drugo, kad priroda tako lepo miriše ujutru u Povratku prirodi da prosto inspiriše.

I na kraju…

Već sledećeg jutra, u učionici na terasi, kad je sunce tek krenulo da se penje po nebeskoj kupoli, studenti Akademije pravili mozaik.

Sledećeg jutra je vikend. Sigurni smo da će i kod kuće od jutra nešto stvarati.

Zatvorene Olimpijske igre Povratka prirodi


Prva nedelja Olimpijskih igara Povratka prirodi bila je u znaku pojedinačnih sportova. Studenti Platonove Akademije takmičili su se u: streličarstvu, atletici, bacanju koplja, rvanju, gimnastici i streljaštvu (gađanju iz praćke). Svakodnevno su prštale medalje, ali mnogo je važnije od njih bila sama borba.

Druga nedelja je bila posvećena timskim sportovima i naši sportisti su se takmičili u: hokeju na travi, fudbalu, košarci, rukometu.

Kraj igrama obeležila je žurka i podela učesničkih medalja. Sve u svemu, dve nedelje nezaboravne sportske zabave.

Prvi mesec Dečje Platonove Akademije


Platonova Akademija dečjih interesovanja navršila je prvih mesec dana svoga postojanja. Studenti Akademije, pitomci Centra za razvoj dečjih interesovanja Povratak prirodi i deca školarci do 12 godina starosti stasavali su i zabavljali se kroz raznolike predmete koje smo do sad izučavali u  našoj Platonovoj Akademiji.

Platonova Akademija, u kojoj promovišemo kulturu, sport, umetnost i moralno vaspitanje i obrazovanje, idealno je rešenje za radne ljude koji imaju decu mlađe školarce i potrebu da se ona u toku letnjeg raspusta kreativno angažuju na sigurnom mestu, u podsticajnoj atmosferi, uz profesionalce iz različitih oblasti humanističkih nauka.

Od prvog dana mladi platonovci razvijaju svoja interesovanja i stiču bitna životna znanja puni radosti. Ne pokazuju znake umora. Ni sad, kad su počele naše Olimpijske igre.

Mnogo bi bilo da vam prenesemo slikom sve što smo do sad radili, pa smo napravili odabir aktivnosti koje će vam pomoći da zamislite kako teku dani u Platonovoj Akademiji dečjih interesovanja.

Ulazak u Akademiju.

Studenti Akademije sami su doprineli izgledu svoga radnog prostora.

Jedna učionica.

Druga učionica i u toku je čas filosofije.

Zbornica.

Filosofilište.

Biblioteka.

Treća učionica. Čas geometrije.

Kada su savladali geometrijske slike, na narednom času im je predočeno čuveno starogrčko geometrijsko slikarstvo.

Studenti su dobili zadatak da sami osmisle i nacrtaju sliku u geometrijskom stilu.

Geometrijska Nova Godina :)

Pošto su usvojena osnovna znanja iz geometrije, studenti su prešli na arhitekturu. Pravili su Partenon.

Na časovima filosofije, osim debatovanja o važnim životnim temama, studenti su učili i o smislu i značaju građevina poput Partenona. Razgovaralo se i o starogrčkoj kulturi življenja, društvenom uređenju, poslovima i sl. Slede fotografije sa ovih radionica.

Pravljenje starogrčke kuće.

Starogrčki zanati.

Bilo je tu i pisara.

Da se vratimo na umetnost. Slikali smo detalj iz palate u Knososu, kojim smo ukrasili svoj zid.

Ovo je original. Sledi naš rad.

Ne smemo da zaobiđemo ni mozaik na koji smo veoma ponosni.

Ako vam se sviđa to što radimo i želite da učestvujete, svim budućim platonovcima naša srca i naša vrata su širom otvorena.

Vidimo se u Prizrenskoj 27, u Zemunu. ;)

Naše Olimpijske igre


U petak, 27. jula, dana kada su otvorene Olimpijske igre u Londonu, kojih 12 sati ranije otvorene su i Olimpijske igre u Platonovoj Akademiji dečjih interesovanja, u Povratku prirodi.

Zevs je studentima Akademije izložio osnovna načela olimpizma:

  1. Negovanje i razvijanje međusobnog prijateljstva
  2. Međusobno poštovanje i tolerancija
  3. „Važno je učestvovati, a ne pobediti“
  4. Fer-plej i izbegavanje nasilja u igrama
  5. Poštovanje pravila takmičenja i sudijskih odluka

Sa studentima, takmičarima predstojećih Olimpijskih igara, porazgovarao je o ovim načelima i pošto je utvrdio da su svima jasna i prihvatljiva, postavio im je prvi takmičarski zadatak: ko nabere najviše cveća, paliće Olimpijski plamen u Povratku prirodi.

Nakon prebrojavanja određen je pobednik. Najstariji student-takmičar preuzeo je na Olimpu plamen od Zevsa i krenuo na put ka mestu na kojem će goreti Olimpijski plamen u Povratku prirodi.

Svi studenti-takmičari imali su čast da nose Olimpijsku baklju delom puta.

Pobednica u branju cveća s ponosom je zapalila Olimpijski plamen u Povratku prirodi.

Zatim su studenti Platonove Akademije i takmičari Olimpiskih igara Povratka prirodi napravili i istakli zastavu Olimpijskih igara koja će vioriti pred vratima Akademije do poslednjeg dana igara.

Lični pesnik i kompozitor Povratka prirodi, Željko Mae, priredio je i himnu ovih Olimpijskih igara.

Tako su igre počele, a pale su i prve medalje.

Naravno, uz Himnu.

Foto prilog o dešavanjima na našim Olimpijskim igrama pratite na fejsu.

Kako je Platon postao filosof?


Danas je na našoj Platonovoj Akademiji gostovao profesor filosofije Aleksandar Saša Stefanović. Kad je utvrdio da studenti nemaju nameru da mu ni na koji način naude, podstakao ih je na razgovor o raznim temama o kojima se ne priča sa starijima. Tak0 je deci ispričao anegdotu o jednom brodskom kapetanu kojem se brod zaglavio na sred mora, jer nikako nije bilo vetra. Naredio svojoj posadi da se najedu pasulja.

Ovo je studentima bilo vrlo inspirativno. Opustili su se i prepustili mašti. Počelo je nadmetanje u tome čiji tata pravi najveću buku kada mu krenu gasovi. Neki su istakli i umeća svojih mama. Zatim su filosofirali o tome zašto u eri civilizacije u kojoj živimo nije pristojno da se proizvodi taj zvuk na javnom mestu. Priča je nekako skliznula u antičku Grčku i kako je postojala veoma značajna filosofska škola koja je branila učenicima da jedu bob, biljku sličnu pasulju, krupniju, ali koja proizvodi još veću buku jer sadrži više belančevina.

Pošto su kolege studenti već bili upoznati sa tim šta je filosofija i ko su ti filosofi, a i prepoznali su u samom Saši jednog predstavnika ove vrste, bili su radi da čuju priču o tome kako je Platon postao filosof. Na vrlo zabavan način Saša je od jednog dečaka kome nije bilo mnogo stalo do mudrosti, doveo Platona do mislećeg momka koji je postao Sokratov pratilac.

U znak zahvalnosti studenti su mu otpevali nekoliko svojih pesama. Onda je i Saša njima izrecitovao svoju pesmu o dobroj veštici Mici koja je obožavala ljubavne romane. Ovo druženje ostavilo je veliki utisak na studente Akademije i jedva čekaju da ponovo dođe Saša i ispriča im nastavak sage o mladom Platonu.

Kako je Platon postao filosof? Tako što se narugao jednom filosofu koji mu je kasnije postao učitelj. „Hej Kratile, Kratile, noge ti se skratile!“, rekao mu je jedne večeri dok se pripit vraćao iz taverne. Kratil je bio Heraklitovac i verovao je u prolaznost svega, pa tako i Platonove drskosti i postao mu je učitelj. Platon je ubrzo počeo da razmišlja o tome koji je smisao svega, ako je sve prolazno. To je bio crvić radoznalosti koji ga je kasnije učinio velikim mudracem.

Evo sličica sa ovog filosofiranja:

Pandorina kutija


Razne mitove iz Grčke mitologije izučavali smo na Platonovoj Akademiji. U tome nam je dosta pomogao i Ršum svojom knjigom „Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke“. Neke mitove smo oživljavali na sceni, neke na papirusima koje smo samostalno izrađivali (umačući papire u rastvor zelenog čaja), a neki su nas inspirisali na stvaranje novih oblika. Jedan od njih je i mit o Pandori i njenoj čuvenoj kutiji.

Radoznalost joj nije dala mira, i iako joj je rečeno da ne otvara kutiju, morala je da virne. Tom prilikom su izletela sva zla, ali je ostao u njoj leptir – nada, da se nađe kada sve po zlu krene.

Niko od dece nije zamerio Pandori, jer su i deca po prirodi radoznala. Upečatljiv im je bio momenat nade i nju su shvatili kao nešto lepo.

Krenuli smo da crtamo čudovišta i duhove iz Pandorine kutije.

Poplavko:

Požarko:

Bolesko:

Ali tu je bio i leptir – nada:

Kad smo iscrtali ta razna čudovišta i pored njih leptira, morali smo da napravimo i kutiju u koju ćemo ih staviti.

Kutija unutra ima mehanizam i kada se otvori, sva ona čudovišta što smo u nju stavili, izlete napolje. Eto, i mi smo za trenutak bili Pandore. I bilo nam je jako zanimljivo. Na kraju krajeva, život bez zla bio bi dosadan.