Povratak prirodi

Platonova Akademija u Povratku prirodi svečano je zatvorena predstavom Mit o Pandori koju su pripremili i izveli studenti Akademije.

Nakon predstave svim studentima podeljene su diplome.

To što je završeno kreativno leto, ne govori o tome da je Platonova Akademija prestala da postoji. Ona nastavlja da živi kroz redovne programe Povratka prirodi.

Nekoliko dana po završetku Akademije za školarce, u našem poštanskom sandučetu našli smo diplomu. Koverat je bio napravljen od ukrasnog papira. Ukrašen je srebrnom krunicom i crvenim srcem. Flomasterom je nacrtana poštanska marka. Na koverti je pisalo: Za velike Platonove sledbenike.

Sadržinu pisma pročitajte sami:

Ne znamo čije je delo, ali smo ganuti i do neba zahvalni.

Dok su se neki još raskrmeljavali, drugima nije ni padalo na pamet da bi mogli da ustanu, a roditelji srkali svoje prve kafe na poslu, studenti Dečje Platonove Akademije su već stvarali. Jedno jutro, u 8 sati, rešili su da se ponovo pozabave geometrijskim slikarskim stilom. Uzeli su A0 pak papir, voštane bojice, lenjire, šestar.

Rešili su da slikaju prirodu.

Šta bi drugo, kad priroda tako lepo miriše ujutru u Povratku prirodi da prosto inspiriše.

I na kraju…

Već sledećeg jutra, u učionici na terasi, kad je sunce tek krenulo da se penje po nebeskoj kupoli, studenti Akademije pravili mozaik.

Sledećeg jutra je vikend. Sigurni smo da će i kod kuće od jutra nešto stvarati.

Prva nedelja Olimpijskih igara Povratka prirodi bila je u znaku pojedinačnih sportova. Studenti Platonove Akademije takmičili su se u: streličarstvu, atletici, bacanju koplja, rvanju, gimnastici i streljaštvu (gađanju iz praćke). Svakodnevno su prštale medalje, ali mnogo je važnije od njih bila sama borba.

Druga nedelja je bila posvećena timskim sportovima i naši sportisti su se takmičili u: hokeju na travi, fudbalu, košarci, rukometu.

Kraj igrama obeležila je žurka i podela učesničkih medalja. Sve u svemu, dve nedelje nezaboravne sportske zabave.

Danas je na našoj Platonovoj Akademiji gostovao profesor filosofije Aleksandar Saša Stefanović. Kad je utvrdio da studenti nemaju nameru da mu ni na koji način naude, podstakao ih je na razgovor o raznim temama o kojima se ne priča sa starijima. Tak0 je deci ispričao anegdotu o jednom brodskom kapetanu kojem se brod zaglavio na sred mora, jer nikako nije bilo vetra. Naredio svojoj posadi da se najedu pasulja.

Ovo je studentima bilo vrlo inspirativno. Opustili su se i prepustili mašti. Počelo je nadmetanje u tome čiji tata pravi najveću buku kada mu krenu gasovi. Neki su istakli i umeća svojih mama. Zatim su filosofirali o tome zašto u eri civilizacije u kojoj živimo nije pristojno da se proizvodi taj zvuk na javnom mestu. Priča je nekako skliznula u antičku Grčku i kako je postojala veoma značajna filosofska škola koja je branila učenicima da jedu bob, biljku sličnu pasulju, krupniju, ali koja proizvodi još veću buku jer sadrži više belančevina.

Pošto su kolege studenti već bili upoznati sa tim šta je filosofija i ko su ti filosofi, a i prepoznali su u samom Saši jednog predstavnika ove vrste, bili su radi da čuju priču o tome kako je Platon postao filosof. Na vrlo zabavan način Saša je od jednog dečaka kome nije bilo mnogo stalo do mudrosti, doveo Platona do mislećeg momka koji je postao Sokratov pratilac.

U znak zahvalnosti studenti su mu otpevali nekoliko svojih pesama. Onda je i Saša njima izrecitovao svoju pesmu o dobroj veštici Mici koja je obožavala ljubavne romane. Ovo druženje ostavilo je veliki utisak na studente Akademije i jedva čekaju da ponovo dođe Saša i ispriča im nastavak sage o mladom Platonu.

Kako je Platon postao filosof? Tako što se narugao jednom filosofu koji mu je kasnije postao učitelj. “Hej Kratile, Kratile, noge ti se skratile!”, rekao mu je jedne večeri dok se pripit vraćao iz taverne. Kratil je bio Heraklitovac i verovao je u prolaznost svega, pa tako i Platonove drskosti i postao mu je učitelj. Platon je ubrzo počeo da razmišlja o tome koji je smisao svega, ako je sve prolazno. To je bio crvić radoznalosti koji ga je kasnije učinio velikim mudracem.

Evo sličica sa ovog filosofiranja:

Studenti Platonove Akademije dobili su zadatak da jedne druge nacrtaju kao što su to radili antički Grci. Umetnost starih Grka bila je poznata po svom kvalitetu i lepoti. Oni su otkrili da im građevine i statutue izgledaju bolje ako pri izradi nacrta koriste pravilo zlatnog preseka. To je, u suštini, pravougaonik nacrtan u razmeri 1 : 1,618, zasnovan na proporcijama i obliku ljudskog tela.

Studenti su seli jedni preko puta drugih. Svako je izabrao svog kolegu za model. Dobili su poslednje instrukcije:

Zatim je počelo slikanje. Nastavak priče je na fejsu.

Prve nedelje Akademije bile su vrlo aktivne. Studenti su učestvovali na izgrađivanju samog enterijera, filosofirali su, glumili, slikali, počeli sa probama hora, rekreirali se uz zvuke oboe, ali imali su i vremena za slobodnu igru, koja ima posebno mesto u našoj Platonovoj Akademiji.

Redovni profesori Akademije:

Potrudili su se da svi studenti, bez obzira na njihova trenutna stanja svesti, učestvuju celim svojim bićem u programu. Niko nije zapostavljen. Evo nekih slika sa časova.

Kao što vidite, vrlo su bili vredni. Do sada su obrađivane teme: društveno uređenje u antičkoj Atini, životni stil običnih ljudi u antičkoj Grčkoj, porodični život, životi robova, obrađivali smo mitove o kojima smo pričali, dramatizovali ih, slikali po motivima iz njih, bavili smo se nekim zanatima kojima su se bavili i oni. Osim svega navedenog, pričali smo i o filosofima, njihovim teorijama i dilemama, njihovim životima, vežbali smo geometriju. Puno toga što nije baš mnogo zabavno za čitanje, ali je zato učestvovanje u svim tim aktivnostima pravo zadovoljstvo. Ako skoknete na našu fejsbuk stranicu, naćićete tamo pregršt slika koje govore mnogo više od reči.

Akademija teče. Pozivamo vas da tečemo zajedno. Informacije za upis vidite ovde.

I za kraj, jedna zgodna anegdota:

U deset časova izjutra studenti Platonove Akademije postrojili su se u palestri za jutarnju fiskulturu. Uz opuštajuće zvuke tria oboa radili su vežbe oblikovanja i okretnosti. Ni komšije nisu mogle da prikriju oduševljenje pa su nas bodrenjem pozdravili preko zida.

Nakon buđenja organizma i pripreme nervnog sistema za intelektualni i umetnički posao, studenti su se prema interesovanju raspodelili na časove. Jedni su u hladu krošnje šljive i trešnje filosofirali. Drugi su pravili stubove palestre.

Završena je škola, a vi ste ponovo u školi. Kako se osećate? Sležu školarci ramenima, ne znaju baš da li je dobro što su tu. Kako vam je u školi? Gotovo neotvarajući usta procede: “Dosadno”. A šta vam je dosadno. Srpski, matematika. Meni se matematika sviđa.  Šta volite? Veronauku. Meni su najbolji odmori. To su bili odgovori.

Mi ćemo se potruditi da vam školu učinimo zanimljivom. I matematiku i srpski. I daćemo vam još neke zanimljive predmete. Sigurni smo da ćete uživati i promeniti mišljenje o školi. Ova naša škola zove se Akademija. To je škola kao fakultet, tako da ste vi sada studenti. Pre mnogo, mnogo godina, pokrenuo je jedan veliki filosof.

Ko su bili filosofi? Nesigurni u pravi odgovor, ćute. To su bili prijatelji mudrosti, rekli smo i pitali ih šta za to znači. Znači da su bili pametni. Znači da su mudrovali. Šta su mudre stvari?

Vanja: Ako se posvađaš sa prijateljem, ne udariš ga nego se lepo porazgovaraš sa njim.

Joca: Kad je neko mnogo pametan.

Marija: Možeš da budeš najpametniji na svetu ali ako ne znaš šta je dobro, nisi mudar.

Vidite kako ste mudri! Pravi ste filosofi. Filosof koji je pokrenuo ovu Akademiju pre mnogo, mnogo godina, zvao se Platon. Puno filosofa je dolazilo kod njega da uči jer je bio mnogo pametan i dobar. Platon je verovao da svako zna sve, ali da se tog svog znanja ne seća i da učitelj filosof treba da pomogne svakome da se seti svega što već zna. To je činio kroz razgovor, postavljajući puno pitanja svojim učenicima. Na isti način učićemo ovde.

Šta mislite, da li je sramota tražiti pomoć?

Marija: Mene jeste.

Nikola: Ako je neko veliki, onda je sramota. Ali nije sramota ako je požar, a ti tražiš pomoć.

Marko: Sramota je kada tražiš pomoć s vremena na vreme.

Luka: Ako ne možeš da dohvatiš, pa tražiš pomoć, nije sramota.

Marko: Sramota je ne pomoći nekome ko ti traži pomoć.

Zaključak:

Vanja: Kada mudrujemo, postajemo bolji ljudi i učimo ako pogrešimo da to na lep način uradiš.

Druga grupa đaka je pravila stubove palestre.

Kasnije, posle ručka, čitan je mit o Dionisu. Deci ga je prilagodio Ljubivoje Ršum i nazvao ga je Zbrz o dvaput rođenom. Nakon razgovora o tome kako su studenti shvatili ovaj mit, usledio je razgovor o tome kako je nastalo pozorište. Kako su u slavu Dionisa pravljeni rituali, koji su prerasli u pozorišne predstave. Tespid je bio otac pozorišta, i tragedije, kao pozorišnog žanra. Jednog dana izdvojio se iz hora, koji je vodio ritual, i obratio mu se. Atinjani su ga optužili da se folira i proterali ga, ali kasnije je njegova igra opšte prihvaćena i toliko je pozorište postalo važno u atinskoj kulturi da su atinski kraljevi dodavali novac za kartu onima koji nisu imali dovoljno.

Sve smo to odglumili, a onda smo postavili i samu tragediju o dvaput rođenom. Dve grupe glumaca su se takmičile ko će pokupiti više ovacija. Bilo je nerešeno i svima uzbudljivo.

Kasnije je palo i slikanje na papirusima po motivima mita o Dionisu.

Sigurno gorite od želje da vidite radove. Izvolite: