Vizija Centra

Poštovani gledaoci prve srpske ekološke radio televizije Povratak prirodi, dobar vam još jedan divan dan. Neka vam kiša na ulicama ne kvari raspoloženje. Radujte se zbog biljaka čija je ona hrana. A ako vam ipak smeta, eto razloga više da budete s nama.

Nalazimo se u svečanoj sali Univerziteta Povratak prirodi. Za nekoliko trenutaka počinje proslava povodom desetogodišnjice uspešnog rada ove institucije koja je postavila temelje novom pristupu edukacije dece i iskoračila u budućnost kroz edukaciju kadrova za kreativan partnerski opdnos s decom tokom njihovog puta ka zrelim ličnostima.

Među prisutnim zvaničnicima, veliki je broj onih koji su prošli kroz programe Centra za razvoj dečjih interesovanja Povratak prirodi. Tu je premijerka Jana Kozma, Milan Jovanović, mistar kulture, Maksim Radoičić, ministar ekonomije, velika Kaća Predojević, i još brojne ličnosti iz našeg kulturnog i političkog života, jedna elita koja potpisuje ovo istorijsko zlatno doba.

Nakon što će dečji hor Centra za razvoj dečjih interesovanja Povratak prirodi otpevati himnu Centra, prisutnima će se obratiti prof. dr Tara Šijan, predavačica radioničarskog rada na fakultetu Povratak prirodi.

U Zemunu ima jedno mesto

Tamo odlazim veoma često

Jer me njemu srce moje vodi

A zove se „Povratak prirodi“

 

Tu se igram s drugarma svojim

Učim, pevam, pravim, crtam, bojim

Dvorištem jurim, baštu sadim

U studiju glumim, svašta radim

 

To je moj Raj na Zemlji

Da ga nema, ne znam gde bi

Razvijali sva ta stanja

Naših interesovanja

 

U njemu žive dobre vile

Naše starije drugarice mile

Ima i raznih čarobnjaka

Čija smo vesela četa đaka

 

Tu se igram s drugarma svojim

Učim, pevam, pravim, crtam, bojim

Dvorištem jurim, baštu sadim

U studiju glumim, svašta radim

 

To je moj Raj na Zemlji

Da ga nema, ne znam gde bi

Razvijali sva ta stanja

Naših interesovanja

 

Ćao svima! Znam da niste došli da biste slušali bapske priče o tome kako nam je bilo teško da doguramo do ovde gde smo sad i da bi mnogi najviše voleli da čuju najnoviju epizodu Maksija i Oksija, ili neku novu Žeksovu bajku, ali ja ću poterati vodu na svoju vodenicu. Radionica je kada svi zajedno radimo na istoj stvari. Upravo tako smo sada tu da imamo i fakultet i osnovnu školu i vrtić i televiziju i radio i časopis pod kupolom Centra za razvoj dečjih interesovanja Povratak prirodi.

Kada sam krenula u prvi razred osnovne škole, osetila sam kako se jedan deo mene odcepio. Ostao je u Povratku prirodi.  U svoje slobodno vreme odlazila sam na radionice Centra, ali je slobodnog vremena bivalo sve manje, a dosadnih obaveza u vezi sa školom, sve više. Učenje i učenje i učenje, kao da nam je ono bilo više potrebno od igre. Sve zanimljive radionice su se svele na dosadne diktate, računanje, slušanje lekcija, bla-bla-bla-truć. Već tada sam čvrsto rešila da kada porastem spasim decu tog smarajućeg ponavljanja. U Centru sam videla da je moguće sticati važna životna znanja i kroz igru, odnosno kroz kreativni radioničarski rad.

Zahvaljujući jasnoj viziji Centra za razvoj dečjih interesovanja Povratak prirodi, nisam morala da se borim protiv vetrenjača, već sam se ukrcala na našu Santa Klaru. Svi dobro znamo da je bilo teško, ali smo se iskrcali u Novi svet. I tu prestaje svaka analogija sa Kolumbovim otkrićem. Ljubavlju i srdačnošću podizali mi smo ovaj Raj na Zemlji.  Danas smo važan edukativni centar koji nadilazi granice same države. Postali smo najlepši sastavni deo svačijeg detinjstva, poput Kolibrija i Diznijevih crtaća, a naša najveća nagrada je dečja radost.

No, svakom mojom novom rečenicom nestrpljenje današnjih učesnika, dece sa raznih naših sekcija, radionica glume, pevanja, folklora, plesa, modelarstva, vajarstva, slikanja, stripa, kreativnog pisanja, gimnastike, kapuere, karatea, koji jedva čekaju da vam se predstave, postaje sve veće. Zato da ne dužim, hvala vam što ste došli. Pre početka programa, pozdraviće vas i naša rektorka Deni.

Hvala vam puno. Presrećna sam jer znam da ovo nije moj aplauz, nego naš. Upornim zalivanjem pustinje, zajednički smo pretvorili jednu oazu dobrog raspoloženja u pravu šumu optimizma. Pokazali smo matorim konzervama, koje  su se u sopstvenom samoljublju nazivale pedagozima, da je moguć drugačiji pristup edukaciji i vaspitanju. Pokazali smo da je izvodljiva škola po meri deteta, da je moguće prilagoditi se mogućnostima i interesovanjima svakog deteta ponaosob. Pokazali smo da vaspitanje nije sečenje krila, već upravo davanje krila, ali davanje i korena. Imala sam sreću da okupim saradnike s kojima sam delila iste ambicije.  Ideja vodilja nam je bila: Srećno detinjstvo za srećno čovečanstvo. To nam je davalo snage. To nas je držalo na putu i kada smo bili grubo napadani i gubili bitke. Ali, iako smo sada tu gde smo želeli da budemo, ne smemo se opuštati i postati one stare konzerve protiv kojih smo se borili. Naši učenici su ujedno i naši učitelji. Zauvek ćemo nastojati da se menjamo i prilagođavamo deci. Naš je zadatak da omogućavamo srećnu budućnost, a ne da je kočimo.

I ovo je pravi trenutak da prestanem sa kočenjem današnje priredbe. Uživajte!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s